Naša književnost

"је то јавити у Нови.

Ба ИЕ И и и и И + и ВИ Та И Са

Крушевички кнез 721

рела, трепавице, коса, обрве и маље на прсима опрљене, а кожа на руци окрвављена. Мрк и страшан, са секиром у руци, обилазио је око куће. Комаде упаљених греда бацао је натраг у ватру и ногама гасио суву траву, да се пожар не би пренео у село.

Талијани га у први мах не опазише. Видели су само упаљену кућу са које се већ срушио кров, а из ње је пламен лизао кроз камене прозоре. Дрво је праскало као упаљена муниција, комађе је летело на све стране и шиштећи падало свуд уоколо.

Један официр приђе ближе. Остали, са војницима, стајали су подаље и тупо гледали у ватру. Е

Официр преко тумача упита кнеза ко Пе

— Кнез крушевички! — одговори овај.

= Чија је кућа»

— Стева Спасојева Томашевића!

— Зашто гори2

— По вашем наређењу из Новог — одговара кнез мрко.

— А ... тако! — вели официр зачуђено па додаје: — Требало

Прилази други официр и њих двојица нешто се објашњавају. Поређани у два реда, војници стоје уз ограду и рукама придржавају ремење на ранцима, да би им било лакше.

— Па онда смо узалуд долазили! — вели гласно други официр, који још ништа не схвата. Мали је, ноге су му кратке као у детета, дебеле У листовима и криве. Око образа и браде му је ремен од шљема, који му је поклопио главу, па сав изгледа као нека повећа печурка.

— Да, изгледа... — потврђује први официр, и збуњен гледа у војнике, који се премећу с ноге на ногу. Руком отреса зној са лица, а за њоме му од гара остаје по образу црна црта као големи рачвасти бркови. Затим командује. Војници се ћутке окрећу, онако зби-

_јени гуркају се и ређају, па трупкајући покулама о тле одлазе опет

на ниже. Пред кућом која догорева, онако голем, стоји кнез, подбочио се левом руком, у десној је стегао секиру и гледа за војском која гамиже низбрдо. Остао је тако неко време, окренуо се и са секиром на рамену пошао узбрдо. Два месеца доцније и он је био са крушевичким момцима кад су код Метериза дочекали и заробили две чете алпинаца.

. : ЕРИХ КОШ