Naša književnost

~! (о о

Књижевност

живот и љубављу према човеку. „Художествени театар и Чехов изразили су у својој естетици најдубље особитости руског карактера — с његовом уздржаном, скривеном снагом и лепотом — који тако личи на скромну и прекрасну руску природу“. (8. Јармилов).

Присна сарадња између Чехова и МХАТ-а довела је до исто тако присне сарадње између Горког и „художественика“. Та сарадња снажно је утицала на друштвено-политички правац новооснованог позоришта. У бурним данима уочи револуције од 1905 кроз комаде „буре-весника“ социјалистичке револуције Максима Горког — кроз његове „Малограђане“, кроз „На дну“ и кроз „Децу сунца“ — одјекнули су са сцене МХАТ исти они бунтовни узвици незадовољства против царизма и покличи вере у победу радног народа који су се у то време свакодневно могли чути на трговима и по улицама скоро свих руских градова.

У знак захвалности за сарадњу с великим руским књижевницима „художественици“ су на своју завесу ставили, као свој амблем, Чеховљевог галеба, а, касније, своме позоришту дали име Максима Горког. ;

Пораз револуције од 1905 одразио се и у раду МХАТ-а. Горки није могао више остати на репертоару, а Чеховљева реалистичка дела била су потиснута декадентно-симболистичким творевинама: драматизованим мистичким бајкама Мориса Метерлинка, северњачким симболизмом Ибсена, метафизичким сновиђењима и анархистичким бунтарством Леонида Андрејева, боготражњом Достојевског. Вал декадентства у књижевности, сликарству и музици, приказивање на позорници дела писаца симболиста, мистика и декадената, све је то морало утицати на рад у МХАТ-у, на' режију и на игру глумаца. Станиславски је у то време преживљавао озбиљну и дуготрајну кризу у своме стваралаштву. а с њим заједно и читав ансамбл. То је доба његове сарадње са Горданом Крегом, то је доба кад је он, тражећи излаза из кризе, помагао Мејерхолда у његовим формалистичким експериментисањима. О томе периоду говорио је касније, приликом четрдесетогодишњице МХАТ-а, Немирович-Данченко: „Ми смо се заједнички борили против конзервативног театра. Ми смо тражили нове позоришне облике. Ми смо били одважни и у тој одважности постизавали смо победе. Али се ми добро сећамо и знамо да смо пред саму Велику октобарску социјалистичку револуцију били у стању највеће збуњености. Та збуњеност огледала се у нашем репертоару. Чехов више није био међу