Naša književnost

8 738 Књижевност

ону сталну бригу, за ону помоћ и за ону осетљивост коју показује према позоришту уопште, а специјално према нашем позоришту“.

Највиши домашај у своме новом уметничком стваралаштву МХАТ је постигао када је. први пут на сцену изнео једно савремено совјетско дело — „Блиндирани воз“ од Всеволода Иванова. Тада је овај колектив, обогаћен новим искуствима, истинама и сазнањима и, удружујући их с новом животном стварношћу, сценски мајсторски приказао хероику грађанског рата у виду једне грандиозне фреске. Том претставом МХАТ се одвојио од непотребних и разбијених детаљисања и доказао да се реализам и борбени романтизам не морају искључивати, већ се каткад и прожимају, спајају, израстају спонтано један из другог. Изнео је МХАТ тада на позорницу низ живих ликова совјетске епохе, галерију портрета из грађанског рата, а изнад свију тих лица крепку силуету црвеног партизана Вершињина у интерпретацији Качалова.

С појавом „Оклопног воза“ ступио је на сцену МХАТ-а совјетски човек, а за њим, за Вершињином и његовим партизанима, појављују се ускоро, у све новим и новим делима совјетских писаца све нови и нови ликови људи које је совјетска стварност изградила, које је само она могла да изгради, од Љубе Јароваје и Платона Кречета до хероја Отаџбинског рата.

У годинама Отаџбинског рата МХАТ је био с народом на фронту и у позадини, бодрио је и храбрио, наговештавао славну победу.

Данас МХАТ је, као и остала совјетска позоришта, „веран сапутник совјетског народа у његовом раду и одмору, у његовој херојској борби за комунизам“. И само зато што је веран сапутник народа, што је сваки члан овог славног колектива тако присно везан за своју земљу, за совјетску стварност, што је срођен са њом, што живи њеним животом, само је зато у стању да отелотвори на сцени, кроз своју чудесну уметност, верну слику своје домовине и истините ликове совјетских људи.

На дан педесетогодишњице МХАТ-а указано је у Совјетском Савезу највеће признање стваралачком раду овог великог н славног колектива. Од незаборавне плејаде уметника који су пре педесет година ступили у новоосновани театар и радили у њему пожртвовано, неуморно до последњег даха, скоро сви су данас међу мртвима: и Станиславски и Немирович-Данченко и Москвин. Остала је од те плејаде у животу још само Олга Книпер-Чехова.