Naša književnost

Хроника

крви. Тему овог свог дела, које у многоме носи карактер приповетке, он је ограничио само на један талас револуције, на једно огњиште устанка: на трагичну судбину експлоатисаних и угњетених радних маса села Борова у огњу револуционарног покрета.

Пратећи настанак, развитак и нагло распламсавање устаничке идеје у једној уској области, онако како она постепено расте у конкретним условима села Борова, Велков је у приличној мери изгубио из вида да су такви оружани устанци ницали и у другим селима, да је пожар револуције обухватио огромна пространства бугарске земље у исти мах: да је био припреман и организован из једног револуционарног центра. Уколико су се устанци у појединим местима и јављали стихијски, као резултат искључиво локалних услова, они су се, једном покренути, стапали с основном матицом организоване народне борбе. У Селу Борову се донекле виде конкретни мотиви оружане борбе приказаног села, али се не виде, ни конкретно ни јасно, везе организатора са другим жариштима устанка, са револуционарним центром који је руководио борбом. Посматрајући један талас револуције изоловано, писац га је нужно осетио и дао као елементарну, стихијску снагу. Улога Комунистичке партије, која је

ПОЗОРИШТЕ

767

била покретач и организатор устанка, приказана је сасвим бледо и мистично, скоро као безначајна. Сем тога, главно лице устаничке епопеје села Борова, радник Марин, у својим на: чинима размишљања, у објашњавању циљева и задатака револуције, више стоји под сугестијом магловитих идеја хришћанског социјализма, него ли револуционарне теорије марксизма-лењинизма. Књижевни поступак Крума Велкова није строго реалистичан. У жељи да истакне извесне моменте, који му се 'чине од нарочитог значаја за правац даљег развоја догађаја, он прибегава драстичном, натуралистичком сенчењу појединости или карикатуралном подвлачењу. Тој својој склоности писац често подвргава и свој психолошки поступак, и свој књижевни метод, и стил, и језик.

Но, и поред свих тих слабости и недостатака, ово мало дело, прожето истинским револуционарним патосом, са трагичним завршетком који ипак не затвара перспективу успешног окончања праведне борбе народа, послужиће нашим читаоцима да се, бар фрагментарно, упознају с једним периодом револуционарне прошлости бугарског народа.

Село Борово је издала београдска „Просвета“ у солидном преводу Мила. Виторовића.

и. Ф.

ВАСИЛИЈЕ ИВАНОВИЧ КАЧАЛОВ

Смрћу Василија Ивановича Качалова совјетска земља је изгубила једног од највећих својих сценских уметника. У Московском художестве-

ж

ном театру остала је сада Олга Книпер-Чехова као последња из оне сјајне генерације која је високом уметношћу своје глуме стекла опште при-