Naša književnost

~

МА у и ЉИвк АИ а и Це

| | ПОСЛедЊИ Грци | па в1

Кад је мали напунио годину, Јелена је отворила врата своје куће, приредила част, обукла се скоро раскошно. Помињала је мужа, сећала се његових племенитих речи у тестаменту: нека бог даде радост мојој жени.

Убрзо се десиле још и ове ствари. Морфидис, продајомзаменом, узео је Јеленину кућу у Римској, а њој дао једну од својих, доста већу и много лепшу у Господској улици, куда се Јелена одмах и преселила. Спида је почео посећивати удовицу свога старога и цењенога пријатеља. Једнога дана се пријавио у

+ посету млади Лука Млинарић, послат од начелника града ради неких података о Грцима у Сремским Карловцима. Млади Замфир, после врло профитног обрачуна, напустио је ортаклук с Матићем, преселио се у Господску, почео самосталан рад, обновио старо познанство из Сремских Карловаца. Цветан се преселио у Београд, отворио тамо фину пекарницу, али задржао и ону у градићу, и долазио сваке суботе да прими пазар, и да узме листу потребних ствари од Јелене, ствари које се могу добити само у Бсограду, или их може набавити само Цветан.

Тако је почела отмица о лепу Јелену.

ИСИДОРА СЕКУЛИЋ

у. 5

пуну раж. + Мр еони дну 20

м