Naša književnost

ја

и са младом снашом која бели платно док јој лик

на валу

вода собом носи.

=

Пева дан "

кроз круну врбе лакосане. Чујем глас с ергела,

блејање овапа

и глас малишана

са високе гране

док орахе сестри у кецељу баца.

Сливају се гласи

с гора

и са мора

девојака ведрих

и снажних младића. Слушам звук пијука из утробе Бора сливен са фијуком воза из Никшића.

Слива се са буком Крке водопадне песма дрвосече

из славонских шума =.

и јутарњи поклич из бригаде радне испаљен у небо ка оштрином куршума.

То ми моја земља у свитање шаље кроз повељу дана

поздраве у звуку.

Је ли ово јутрос глас пиротске ткаље сплео конце песме

у рад

њених руку2.