Naša književnost

нз ВИ

· Реч по реч се кида,

као лист одваја.

Како ми је јасан

овај жагор среће

човека

на прагу свога родног краја.

= Певају ми зоре, носе разговоре о раду машина и о усевима.

Ме

тестере стружу

од коре до коре

а ветар

разноси хук у таласима.

Сустижу се јутрос стотине таласа.

%

У евет

песму шаље радна деоница и шаље је

младић с водом до појаса и девојка млада

крај својих колица.

Каква силна вера у срцу распали овај пламен вољег Е Ко је њена мати»

Знам,

"сутра ће нови,

све новији

вали

једни друге хитри_

с хуком сустизати.

_И бићеи моћна

и свеобухватна