Naša književnost
МУЗИЧКИ ПРЕГЛЕД
КОНЦЕРТИ У ДЕЦЕМБРУ
Одлични хрватски уметници Вилма Ножинић, Владимир Ружђак, Мелита Лорковић и Зинка Кунц испуњдвали су програме децембарских концерата у Београду.
Оперска певачица са већ утврђеним реномеом и великим искуством, Вилма Ножинић се претставила београдској публици концертом посвећеним искључиво соло-песмама словенских аутора Гречанинова, Рахмањинова, Чајковског, Берсе, Манојловића и Маца: Одлична певачка техника и рутина омогућава овој уметници да и у тумачењу соло-песама нађе одговарајући интерпретациони стил концертног подијума. Отуда је она и садржајно мање изразите композиције давала са пуно топлине и звучне боје.
Певање младог баритона Владимира Ружђака карактерише утанчани смисао зз фразирдње, прилагодљивост гласа тананим динамичким преливима, сочност и пуноћа тона, и одлична дикција. Са тим елементима концертне интерпретације Ружђак је тумачио: песме Шуберта, Мусоргског и Кунца. Уз свој очигледни талент, и искуство које треба да 060– тати његов уметнички израз, Ружђак ће несумњиво постати значајно име у изградњи наше репродуктивне музичке културе.
Једно од најбољих постигнућа на пољу пианистичке уметности код нас претстављао је концерт Мелите Лорковић. Са мером и изванредним укусом Лорковић је тумачила по стилу разнородне композиције Скарлдтија, Баха, Листа и словенских аутора. Прекизан и веома осетљив начин удара (тушеа), економично и спретно коришћење педала, складно градуирани однос према клавијатури служи пианисткињи да до детаља јасно. диференцира звучну динамику и да одговори разноликим стилским захтевима појединих дела. 2
Темељно понирући у садржајну и формалну суштину композиција, далеко од површног бриљирања и бучног виртуозитета, Лорковић своја техничка преимућства ставља у службу извођених дела и тиме доказује и свој озбиљни и поштени однос према уметности. Уметност Мелите Лорковић сједињује у себи особине „поете клавира“ и“академске озбиљности, што се најбоље изразило у тумачењу Листове ћ то!1! сонате.
Зинка Кунц је и ове сезоне, као и прошле, приредила концерт оперских арија уз суделовање Београдске филхармоније. И овога пута су се потврдили певачки квалитети уметнице: сувереност и гипкост гласа, маестетичност у изразу, продорна мекота и диференцирана звучност —- све оно што карактерише италијански ђе] сапћо. Међутим, у тумачењу Бетовена 3. Кунц је показала и виртуозно владање изражајним средствима бетовенске тонске драматике.
Београдска филхармонија је допунила програм Белинијевим, Вердијевим и Бетовеновим увертирама употпуњујући на тај начин стилску белину певаног програма. Диригент Крешимир Барановић својом интерпретацијом ових већ добро познатих увертира, дао је овим делима, често већ банализованим рђавим извођењем, прави уметнички израз.
СТАНА ЂУРИБ-КЛАЈН.