Naša književnost

знати, Пијетро Скламер са Цреса. Наше је мишљење да се под тим именом, по обичају онога времена, скрива сам Фортис.

За испитивање наше прошлости било би корисно да се овај одговор тобожњега Скламера преведе и објави не само са Фортисовим путописом по Далмацији, негои с његовом ранијом књигом, Беле_ шкама о острву Цресу и Осору (Оззегуахјоп! зорга Гоја 4: Сћег5о ед Озего, 17711

Најзад, ваља напоменути да је као год Фортисов, и Ловрићев спис имао, наравно у мањој мери, одјека у лепој књижевности. Шарл Нодје га изречно помиње у једном чланку, а за јунака свога романа, Збогара, вели да га свет сматра унуком „чувенога хајдука Сочивике“, што је знак да је Нодје читао Ловрића. И у Нодјеовој вампиргскеј причи Смара или ноћни демони осећају се Ловрићеве странице о вукодлацима. Рекли бисмо да је и у Пушкиновом „Крмалији“, она сцена када Крџалија са Турцима тражи (благо, узета из · Ловрићева „>Живота Станислава Сочивице“. Пушкин који је читао Фортиса (књига се нашла после његове смрти у његовој библиотеци), могао је читати и Ловрића.

Ми

ЈАНКО ЂОНОВИЋ: НА ВЛТАВИ

Песник Јанко Ђоновић, који је крајем прошле године проборавио с нашом делегапијом књижевника месец дана у Чехословачкој, 06јавио је, у издању цетињске Мале народне књиге, занимљиву свеску својих путописних записа. У форми кратких, за новине конципираних "репортажа, писаних често на основу првих утисака, стечених на лицу места, ова путописна свеска даје живу и сугестивну слику Чехословачке у врењу, пре одлучујућих фебруарских догађаја, који су дефинитивно определили пут њеног даљег развитка. Ту су, најпре, свеже набачени утисци из Прага, у коме је песник остао једнако задивљен пред велеградском вревом, као и

пред бројним споменицима културне прошлости; затим, посета Лидицама, селу које је бездушни окупатор, у тежњи за истребљењем свега што демократски мисли, поравнао са земљом; па записи из пиновских индустриских центара, Буђојевица и Злина, пуни егзалтираног чуђења пред оним што је одавно већ резултат техничког развитка; ту је, најзад, репортажа о Високим Татрама, на којима су туристичке куће претворене у одмаралишта и где су подигнути модерни санаторијуми. Узгред, Ђоновић говори о многим проблемима, и политичким, и друштвеним, и уметничким, скицира ликове људи с којима долази у дотикај, прича анегдоте, забавља се на свој и туђ рачун...

По свом основном тону књижица На Влтави више је новинарска репортажа него зрело уметничко дело. Писана на брзину, углавном по првим, често олако стеченим утисцима, она се углавном креће по површини ствари и догађаја, покреће али не решава проблеме, даје сумарне судове и оцене који су плод вештог посматрачког дара, али не и солидне ерудиције и приљежне студије. Писана течним стилом писца који има живу моћ запажања и стваралачку способност евокације, с нечим примитивним у ставу дивљења према свему што је савремено постигнуће технике или остатак древне народне културе, ова књижица буди интересовање читаопа за тежње бгатских вагода, она га надахњује искреном љубављу за све што је чехословачка земља до данас успела да оствари.

Е, Ф.

ШАНДОР ГЕРГЕЉ: ВИТЕЗОВИ И ХЕРОЈИ

Збирка приповедака Витезови и хероји напредног маБарског књижевника Шандепа Гергеља, чија је студија о Дожиној буни позната нашој читалачкој публици, садржи седам краћих приповедака са мотивима из дру-

штвене стварности Мађарске у