Naša književnost

Из поеме „Зрењанин“ У 33

3 Књижевност

Борбени пути неуморни. Правац ћу рећи: Име слободе.

Ко пас је ветар заујао.

Мук.

Зрењанин гледа у ноћ и мисли На живот што ће смех да доведе У села црна, Град изрешетан, У цвокот реда Пред пекарама и месарницом. После победе.

Зна: с прва

Камен

Морашг јести, носити — подеран капут. Звезда с димњака — цвет непродимљен. Људи — подељени.

По сина

У Срем

Мрк прелази

Уз сандук лимени

Старац крут.

Улицом стрмом наилази

Шегрт промрзнут

Раздрљени

Звиждећи гласно

„Хеј Словени,“

Дуг рафал.

Па мук.

Зрењанин своје мисли шаље

Дану победа још нерођених, за видиком. Дуг рафал.

Па мук.

Тамо већ живот тече даље