Naša književnost

· 50 | Књижевност

градишки. Нападају се: Дубица, Приједор, Нови, Костајница, До-. брљин, Љешљани. Наш је задатак да вечерас слистимо љешљанске

~ усташе да им се више ни за траг не зна. Прихватајте се оружја,

дижите косе, виле, рогуље и коље да почнемо наш свети рат за слободу ..- :

· Уговорено је да напад почне одмах у сутон, кад се непријатељ најмање нада. До то доба је народни обруч опасивао Љешљане са свих страна. Појединачно и у групама, носећи у рукама коље, косе, рогуље и виле, избијали су људи из трњака и шумарака и као бујице журили путевима који воде за Љешљане. Носећи Војинов карабин о рамену, стари Маркан је пјевушио:

„Земан дошо, ваља војевати, за крст часни крвцу прољевати, ~ _ за крст часни и слободу златну... Му

Пошто је свршио са пјесмом, Маркан је почео да спомиње Косово поље, цара Лазара и Милоша Обилића, који се пробио кроз силну турску војску и распорио Мурата као јарца. Од тога су се сви смијали и осјећали горди што припадају народу у коме се. увијек налазило јунака спремних и на голи нож да ударе кад је у питању

| слава и част Отаџбине. | у ~. За Марканом је ишла Драгиња са сјекиром у руци, за њом његу мајка, а за овом мати Војинова, носећи коље у рукама. Једно гараво момче као сабљом је махало косом коју је скинуло са косишта. Један слабашак дјечак, жут у лицу, носио је прну лимену цијев, винући да је то топ и да ће га поставити више Љешљана, на јелисавачком брду. 5

— 'Одзвонило им је, браћо, бог и вјера.

— Тешко оном на кога се дигне кука и мотика.

— Хоћемо ли заробљенике вјешати или стријељатиг

— Убијај гамад чим ти дође под руку. 5

— Ка се треба дочепати да им потпрашимо турове. 77 =, ТТррлиће се крвца до кољена.

-- „Јо ћу своју бабу сјутра преселити у новску апотеку...

У сутон је пукла прва пушка. Њен глас, пискав и језив, свечано је огласио почетак великог сукоба. То је била пушка млинарског радника Боже Млинарића. За њим је, из руку чиче Маркана, пукла пушка Војина Ћурчије. Пошто је окинуо, старац је завикао крештаво: „Напријед, браћо, да осветимо Косово и цара Лазара!“ Почеле су да пламте свих оних двадесетак пушака и кубура осветница, зарђалих али громогласних. Као топ је рикнуо црквени можар, набијен грумењем земље и цигаља, кога је неко потпалио више ЈЉешљана. Из евих грла су се орили повици и псовке, од којих се усташама крв ледила у жилама.

Корачајући пред масом са револвером у руци, Шоша је наредио Маркану и још једном „пушкару“: ;

— На затвор. Проваљујте врата и пуштајте заробљенике!

Са прозора изнад подрума у коме су лежали заробљеници тукле су три пушке. Маркан и пушкар их почеше гађати, а маса се.

За 2 + У