Naša književnost

Ма ер а У УРУ

то

ава а аи

45 пет - РОЕННОс7

шерн, та два појма изједначио је спинозист Лесинг у разговору с Јакобием, 1870 године, што је овај и забележио у свом делу „О

Спинезивом учењу у писмима господину Мојзесу Менделсону“.) Као што сведочи трсстих „Зар кретање није бог2“, Прешерн је васиону-бога схватао као непрестано кретање у смислу Хегелове дијалектичке триаде: 5 -

>»Каг је, ђе% ; а! Ђер та бор> К: хоф мекотај у пе-ђо, Каг је, Каг БЛо је 1п Каг ђо.«-)

О Прешерну и његовом пантеистичком погледу на свет могли бисмо да кажемо оно исто, што је о Гетеу рекао Енгелс: „Гете није волео да има посла с „богом“; уз ову реч он се није добро осећао; једино у човечанском био је код своје куће, и управо ова човечвост, ово ослобођење уметности од ланаца религије, сачињава Гетеову величину...“ И две, три реченице даље: „Сам пантеизам претставља уствари последњу етапу ка слободном, људском схватању“, то јест ка материјализму.7')

Тешко би било дати оцену, која би могла правилније да обележи Прешерново схватање п осећање, како се оно огледа у његови“ делима и писмима.

С Прешерновим погледом на свет нераскидиво је повезано порипање бесмртвости душе. Човек је изашао из недара природе и у њих се враћа. Мисао о смрти као о враћању човека у крило природе код Прешерна је највеличанственије изражена у немачкој песми »Реп АпдепКеп де Манћав Сор« (Успомени Матије Чопа). Последња строфа његовог некролога »У зропип Апдгеја Зтојеја« и још многа: друга места у његовој поезији искључују сваку помисао на постојање нематеријалне супстанције. Поменута строфа је у суштини кратко формулисана материјалистичка мисао о круготоку живота. семе —- клас — жито — крв — човек — трупло — земља, коју сусрећемо већ код Ђордана Бруна. Прешерн каже:

»Тежка Соуеки пр тепје одеја, утатејо у зеђе са пјепе тос!.«3")

28) цит. по „Историја филозофин", издање Института филозофије АН СССР, Москва, 1943, књига Ш, стр: 90. у

29). „Све што постоји крета се: зар кретање није бог који вечно води У не-биће све што јесте, што је било;ги што ће бити.“ _Покојни Иван Пријатељ био је у заблуди кад је хтео да Прешернову еволуцију од Хегела ка младохегелијанству и фојербаховству докаже баш на основу дијалектике у овом епиграму (Душевни профили итд. стр. #41). Као што је познато, један од основних недостатака Фојербахове филозофије бно је у том, што је он заједно с Хегеловом идеалистичком мистиком одбацио ни његов прогресивни дијалектички метод. 8 К "

30) Б. чланак „Положај Енглеске" У »Решзећ-Епапгба1асће Јаћгђисћег

1844«. је

м) Ни је човеку тежак покривач земље, упију га У себе њене силе.

ннннниноонналливоу