Naša književnost

МЕ НИ У

%

Франце Прешерн — песник и мислилац 145

Разумљиво је да Прешерн као убеђен демократ није делио с панславистима ни њихове илузије у погледу руског царизма. Оправдана је Кидричева претпоставка да тадашња Русија Прешерну „није била симпатична, с једне стране због њеног самодржавља, а с друге стране нарочито због њене политике против Пољака.“ 58)

Прешерн је са великим симпатијама пратио ослободилачки покрет раскомаданог и угњетеног пољског народа и преводио дела његовог највећег песника Мицкјевича. Пољски револуционар Коритко којег је аустриска полиција интернирала у Љубљани, постао је један од Прешернових најближих пријатеља.

Његов отпор према режиму Николе 1 у Русији морао је бити тако јак да је због њега превидео чак и тако очигледне појаве буђења НИ еДНЕ друштвене мисли у Русији, као што су били Пушкинови и „рермонтовљеви стихови, као што је била критика руске стварности у делима Херцена и Бјелинског. У том погледу Прешерн је несумњиво био близак своме савременику и великом чешком демократу Хавличеку. Да је Прешерн ипак рачунао с Русијом као с великом словенском земљом и да је с вером у победу слободе и напретка везивао и веру у буђење Русије, о томе сведочи низ његових стихова, 2 нарочито они из увода „Крштења на Савици“.

За Прешернов однос према пенславизму значајан је крај његовог већ цитираног писма Вразу од 26 октобра 1840. Испод писма, које значи најгргументованије одбијање тог идеалистичко-романтичког правца, чија се реакциснарна суштина потпуно открила тек 1848 године, Прешерн се потписао речима: „Словенства искрени при-

јатељ“,

Из ове три речи зрачи свест да панславизам није пут по којему словенски народи могу да дођу до свог ослобођења. Сваки искрени пријатељ словенства, којему је стало до истинске среће словенских народа, мора да одбаци панславизам и да се определи за демократски, народни правац, којему је са својим погледима у питању националног развоја припадао и он сам, Прешерн. Иван Пријатељ овако тумачи Прешернов однос према словенству: „Словенски свет био је и Прешерну импозантно, огромно поприште, које га је надахњивало самссвешћу и поносом, али поприште на коме се остварује слободна воља свих, а не диктатура појединаца или појединих делова“ .59) с

· Прешерн је одбацивао панславизам као идејни правац, као што је одбацивао читав Рреакционарни романтички нанос у Аустрији, Његсв поглед, који је у односу на унутрашњост био окренут основним проблемима словеначког културно-лолитичког живота, У односу на спољни свет обраћао се ка центрима тадашњег европског демократекот И националноослободилачког покрета.

Из Прешерновог принципијелног става по свим питањима напционалног живота могао је једино изаћи закључак да је ствар сло-

58) Кидрич, Прешерн, |! књига, стр. 306. 59) Пријатељ, Душевни профили итд. стр. 150.

3 Књижевност