Naša književnost

156

МИ РЕЈ НИ

ЗИМИ о

пе. Ри

Кано

У | | |

Књижевност

Бездушан, глуп, трули ил зар жртве тражи; Овчар иште, гладно грло, и поп пијани,

као што тебе, народе, цар гули, тражи за своје хареме гнусне

и за оне што те глобе;

а ти им дајеш крв, руке обе,

и играш чак када те бију!

Гле — данас богати и сипомаси заједно певају тамо и пију

и хвале с попом бога и цара... Ликуј, народе! То овце блеје

и иду с псима покрај овчара. у

ПОСЛАНИЦА СВ. ТРНОВСКОМ

Свети владико! Пастиру народни! Данас певам теби хвале и славо # говорим: достојан ти си

не епархије — већ државе;

али као човек религиозан, желим да знам — разагнам таму где ли је наш запопљен попа да ли у цркви или амаму

Јер људи веле у мом крају

у Ески-Загра када си био,

дрво или пола — то не знају,

тек неког си у бањи запопио.

и ПАТРИОТ

Натриот је, душу даје за науку, за слободу,

само туђу, а а не своју,

душу даје свог народа!

И свакоме добар он је

само, знате, кад се плати, као човек, — шта да, кажем: и душу ће тај продати.

Добар јеони хришћанин, литургију сваку чује, али и у цркву ходи,

јер у њој се и тргује!

И. свакоме добар он је, само, знате, кад се плати,

~

ја

| | | | | | |