Naša književnost

пре Др ВЕРЕН ПЕН РЕКА НИ РА И А

7. ~

194

техничко-стручну страну. Овладавање нагомиланим и недовољно проученим искуствима прогресивне филмске уметности читавога света, у првом реду Совјетског Савеза, где је први пут у масовној производњи филмска техника у пуној мери подређена високим људским и уметничким циљевима, не да се ни замислити без темељног критичког проверавања свих настојања, свих тражења, свих остварења: без јасног раздвајања могућног од произвољног, правог од лажног, хуманог од нечовечног.

Да би наша млада филмска уметнсот могла одговорити својим високо васпитним друштвеним задацима, који су јој као најмасовнгјој уметности одређени у социјализму, она се не сме упустити у решавање оних филмских проблема који су тесретски и практично у свету већ решени, не сме улагати своје драгоцене напоре на то да: отвори врата која су већ други пре тога отворили. Она мора, већ данас, на својим првим корацима, ако хоће да опстане као уметкост, да иде упоредо са прогресивном филмском умгтношћу читавог света, да се користи искуствима великих мајстора филма, да би могла реализовати зрела, реалистички постављена уметничка дела, која ће бити обележена духом нашег човека, нашег живота, наших уметничких тежњи, да би савременим уметничким језиком филма решавала оне задатке које развитак наше стварности, са свом особеношћу и интензивношћу, поставља пред нашу уметност и наше уметнике.

Код нас се уврежила реч „наша млада филмска уметност“. Но ми за собом већ имамо шест уметничких и не знам колико документарних филмова. Посматрани са становишта стваралачких резултата, они очигледно показују да ми још увек нисмо довољно савладали извесне основне могућности филмске уметности, што сводочи о живој потреби солиднијег и свестранијег критичког проучавања десадашњих постигнућа светске кинематографије, њених путева н метода, њених изражајних и техничких средстава.

Али, напори уложени на њихово остварење уродили су и извесним искуством, које се, баш са становишта даљњег развитка наше филмске уметности, не сме потцењивати. Ако хоћемо да савладамо и превазиђемо недостатке и слабости, који су тако-рећи природне појаве на тегобном путу стварања наше филмске умег- | ности, ми морамо да савесно и исцрпно критички рашчланимо, конкретно и принципијелно, сву проблематику коју су ти филмови покренули или показали, да теоретски проучимо сва питања која су они оставили нерешена; недовљно решена или погрешно решена, | Чињеница да даанс милионске масе наших трудбеника, можда пре прихватања свих осталих облика наше културе, првенствено и најмасовније гледају наше филмове, да се у њима уче како треба живети, шта волети, чему се радовати, којим људским циљевима тежити, обавезује на савесно проучавање наше филмске уметности, на

· немилосрдно откривање њених слабости и недостатака, на истицање, објашњење, популарисање свега онога што је у нашем филму већ умегнички зрело, животом богато, лепотом озарено.

АЕ НА И А