Naša književnost

Савремени проблеми у „Хамлету“ 237

ности акције у датим околностима, о њеном изгледу на успех с 0о6зиром на тежину задатка и недостатак снага Херкулових. Тешко да би икад сунце обасјало историју човечанства да није у свим временима било смелих Икара, људи који су хтели'да „буде што бити не може“. То чиме „Хамлет“ данас захвата „што нам га чини блиским и симпатичним и његову борбу занимљивом, то је питање о праву и дужности племенитих и савесних личности, које пате због опакости људи и њихових поступака, да се с тим самозваним, себичким, безобзирним „господарима човечанства“, тим тровачима и уби“ цама разрачунају онако како они то заслужују и како то захтева оздрављење друштвеног организма. Хамлетовштина није јалово мозгање, ни болесно сумњање, није шопенхауеровски песимизам, ни супротност између речи и дела (Јузовски) или између маште и стварности (Морозов) — то је љута и тешка, крвава борба са својом савешћу, то је уздржавање од акције човека активног све док није сигуран да му чин неће бити злочин; уздржавање мучно и болно, јер том човеку само чин може да донесе смирење, ослобођење, спас.

Шекспир је својим „Хамлетом“ показао племенитост тог уздржавања, насупрот подлој активности, безобзирној неуздржљивости несавесних хуља, али и њену недовољност, неопходност да се оној злочиначкој активности супротстави борбена одлучност достојнијих претставника „дивног створа човек“. ;

Фашистички злочинци правдали су своја недела тиме што су вршили налоге добивене од својих претпостављених лајтера и фирера; њихова „савест“ је на тај начин била умиргна и они су хладно и спокојно задовољавали своје себичне рачуне и криминалне прохтеве, уверени да неће морати одговарати због извршења примљених наредаба. Други су стојали пострани и „чистих“, али скрштених руку гледали како „господари човечанства“ господаре; они нису одобравали нечовештва, али је и њихова савест била умирена тиме што су они сами остали неактивни. Слична питања савести искрсавају и данас пред онима којима још није сасвим јасно где је „дух спаса“, а где „проклетства враг“. Империјалистички хушкачи и потпаљивачи упућују своје захтеве и претње народима и појединцима, они за учествовање у завери, па чак и за само неодупирање злу, обећавају, поред ослобођења од притиска, и неколико сребрника, уверавају да за то никога не треба ни глава да заболи,пошто ће се само покорити наређењу моћних,

Хамлет не ућуткује своју савест добивеним „страшним налогом“ нити својим скрупулама правда неизвршење своје дужности. Он се бори да одговори и својој савести и својој дужности, бори се

и, умирући, побеђује, (У томе је његова величина, у томе његова актуелност.

Хуго Клајн