Naša književnost

МР а ми

„Еро с онога свијета“ 257

ишао у правцу вулгаризације фолклора, све више залазио у музички примитивизам. Фолклор му је често послужио не за изграђивање и оплемењавање његовог композиторског начина, него као средство помоћу којега се на најлакши начин и најкраћим путем продире до уха и срца маса, јер Готовац при томе нити са довољним укусом и мером одабира из народног блага, нити се довољно труди да узете мотиве угради у солидну и племениту архитектонику уметничког дела.

Те особине његовог композиционог стила јављају се код песама за глас

и клавир, код понеких хорских дела, у опери „Морана“ и најзад, јасно и драстично, у „Еру с онога свијета“.

5 Од народне приче о довитљивом Еру који је обмануо Турчина отевши му на превару новац и коња, либретиста је, држећи се уобичајеног шаблона оперских либрета, уметнуо неизбежну љубавну интригу са срећним завршетком н победом „моралног принципа“. Начинио је, при томе, веште и често духовите стихове, дао је сценски живу радњу, али је оставио лик Ера недовољно одређеним: Еро је овде сељачка шерет-будала али у исто време и оперетски сентиментални љубавник; усто, да би у складу са грађанским идеалима годио укусу тадашње публике, либретиста је уз такав лик Ера донео на сцену познату 0о6ману о сиромаху за кога се (срећом!) на крају дознаје да је богаташ, чиме се заплет лепо разрешава и прича сладуњаво свршава. Допустио је и непотребна понављања као што су, на пример, та да нам јунакиња Ђула у току три чина три пута отпева да је остала без мајке п да чезне за родитељском љубави.

Са либретом који би остао вернији народној причи, њеном карактеру и духу, са музиком која би значила стварно уметничко уобличење народне мотивике и режијом која би дала ову оперу на начин сатире, „Еро с онога свијета“ могао би да буде добра и занимљива комична опера. Међутим, ! отовац у овој опери пре свега није фиксирао народне мелодије по њиховом пореклу, није се за локално обележје послужио и одговарајућим народним мотивима; у опери која се догађа у Врлици испод Динаре налази се силан конгломерат мелодија: једна поред друге војвођанска, македонска, хрватска, босанска, далматинска. Оне се не надовезују, као код Мокрањца у Руковетима, по некој унутрашњој логици, по хармонско-психолошким законима, него у стилу шареног потпурија, не оправдано ни сценским ни музичким захтевима, аутор прелази из сремске у македонску песму или из хрватске у босанску итд.

При избору мелодија композитор није ишао за оним што претставља здрав вародни израз, што доноси собом изразите карактеристике народног мелоса, него је узимао из фолклора врло често и оно што претставља површни израз бекријања и сентиментализма који је прешао из градског укуса. Тако музичку потку опере, варирану и доследно спроведену уз лик Ера претставља мотив „Бећарца“, у мелодици и стилу оличење распусног и разблудног кулачког господства — којим мотивом, ако се схвати „лајтмотивски“ —_ и Еро добија тачно дефинисан лик ветропирастог, газдашког момка. Лирске моменте Готовац је већином испунио својим оригиналним мелодија које одражавају плитки севдах или одају далеке реминисценце на пучинијевску оперску мелодику.

Оркестар, чија је инструментација обилна по шароликости инструмената (поред до максимума искоришћене групе удараљки, аутор ставља у покрет и клавир и оргуље) углавном има пратилачку улогу, а не допуњује и не продубљује збивање и доживљавања личности на сцени. Главни задатак оркестра

9 Књижевност