Naša književnost

266

РАД ИНСТИТУТА ЗА ПРОУЧАВАЊЕ КЊИЖЕВНОСТИ У ПРОШЛОЈ ГОДИНИ

Крајем 1947 заснован је, међу многим научним установама при Српској академији наука, и Институт за проучавање књижевности под руководством „академика дра Петра Колендића са циљем да прикупља гр: ђу за што свестраније упознавање наше књижевне и културне прошлости. Око двадесет научних радника, књижевника и истраживача одазвали су се позиву на сарадњу и током 1948 учествовали у радовима Института који су утолико били тежи што је многа истраживања требало почињати испочетка. Зато је Институт, измеривши реално своје могућности, почео свој рад прикупљањем извора, техничком организацијом и многим припремним и претходним пословима, да би проучавање књижевности поставио на оне прве, неопходне основе, остављајући за доцније крупније задатке и дефинитивно изграђивање идеолошких ставова и методскех принципа.

Техпичке тешкоће биле су у овој првој години рада знатне. Кадар научних радника проређен; недовољан број оних скромних стручњака који треба да раде на библиографији и хронологији књижевних појава, попису и испитивању рукописа, скупљању архивске грађе и података за биографије; недостатак монографија о личностима, покретима, епохама, појединим значајним делима; опустошене библиотеке и архиве; читава научне области недовољно испитане, — све је то захтевало и захтева велики, често невидљив и довољно незапажен труд. Па ипак, његова се делатност у години 1948 изразила разноврсним резултатима.

Тако, на пример, успешно је прикупљана грађа из књижевне и културне прошлости. У Задарском архиву истраживан је и исписиван обилан материјал из поверљивих извештаја аустриских и турских о Његошу у годинама 1848—1851, а узгред и о другим књижевницима. Тај се материјал због своје обимности не може штампати, али ће га Институт искористити за своје студије, а стављати на расположење и научним

у Књижгзност

радницима ван Института. — Такође су из Дубровачкога архива исписивани извори за културну прошлост Дубровника у ХМГ и ХУП столећу и том приликом нађени досад непознати подаци о Марину Држићу. Истраживања су вршена и по Војводини и Славонији, где су по јавким и породичним архивима прикупљани подаци о нашој књижевности ХУШ и ХЕ века. Сем тога проучаване су рукописне и штампане србуље по манастирима (у Тројици код БПљевала и у ЈЉубостињи).

“У исто време вршено је прикупљање грађе и радова за неколико врло потребних публикација које овај Институт припрема. Тако на пр. довршава се „Библиографија српских књига у ХМШ веку“. Том приликом откривено је неколико досад у науци непознатих српских књига, па чак и једна штампарија — у Клужу, У Ердељу, — за коју се није знало да је штампала српске књиге. Сем тога припрема се још неколико специјалних библиографија: О српској књижевној критици, почев од првог нашег часописа, Орфелинова „Магазина“ (1768), па све до данашњих листова (досад прикупљено преко 5000 података); „Библиографија о Његошу“ која је прешла 3000 нумера итд.

Институт, по обичају учених друштава, држи једном недељно скупне састанке на којима чланови дискутују о многим питањима или читају своје радове, траже обавештења, дају претходне извештаје о својим проналасцима итд. Таквих је саставака досад било око шездесет и онн већ претстављају један колективни рад од двеста часова.

Поред анализе совјетских и друсих страних методолошких и идеолошких студија, дискусија о марксизму-лењинизму и њиховој примени у проучавању књижевности, расправљања о педагошким и другим проблемима у вези са књижевношћу, на овим састанцима приказано, је и саопштено око педесет радова, реферата, предавања, ситнијих прилога, претходних саопштења, припремних послова итд. По епохама ти су радови овако подељени: Стара књижевност 10, средња књижевност 4, нова књижевност (од ХУШ века до данас) 30; сем тога народном поезијом бавило се три рада, а захватајући сва раздобља један.