Naša književnost

РРА У И ан о р

Ото Бихаљи-Мерин: Жута соба 287

Љубица: Милостива госпођо, господин конзул.

(Љубица одлази. Милена се окреће Идији, који је, када је девојка ушла, опет почео пословати око радиатора)

Милена: Идите брзо, Илија... (Онда журно) Хоће ли то дуго трајати -

Илија: Док се не успостави веза. Онда ћу доћи по њега. (Илија одлази)

(Конзул павле Топаловић, један од главних акционара породичне фирме, отмени старији господин, добро, нешто наглашено консервативно одевен, мршав, пргв и еластичан, прилази Милени и љуби је у руку)

Милена: Баш је лепо што сте данас навратили, ујаче.

Топаловић: Шта је лепо у томе што ти се пружа прилика ка видиш једног старог ујака, драга моја Пре тридесет година — е, тада би то било нешто сасвим друго. Ма да ми се чини да сам поново млад, када те гледам. Ти си увек за мене претстављала породичног сфинкса са загонетним срцем.

Милена: Шта вам све неће пасти на памет, ујаче. Ја сам тиха и смирена жена која нема ничег заједничког са бићем из египатских фабула. Додуше, каткад ми је овде ваздух тако пун пристојности и породичног достојанства, да ми се чини угушићу се.

Топаловић: У свету није пресудно оно што се чини, већ оно што се види. Да сам млађи, не би ме гризла савест ако бих код твог немарног мужа пробудио мало љубоморе.

Милена: (Осмехује се малициозно) Ви сте ми пријатан партнер, ујаче, — али у партији покера. -

Топаловић: Хвала ти, Милена, и на том свирепом признању. Али, за мене би било изванредно важно када би ме твој муж сматрао за пријатног партнера у пословним односима. Због тога сам у првом реду данас и дошао.

Милена: Ваши ми комплименти већ миришу на посао,

Топаловић: Твој муж наставља тврдоглаво својим неразумним путем и ја се озбиљно плашим да ће нас све увалити у несрећу.

Милена: Ја те ствари нимало не разумем, ујаче.

Топаловић: Мораш разумети, Милена, Твој муж напросто одбија да потпише проглас Трговачке коморе за мобилизацију, свих конструктивних и државотворних снага у трговини и индустрији. Тиме упропашћује и себе и све нас. Мораш ми помоћи да га уразумимо.

Милена: На Драгог се не може утицати, Он нема довољно фантазије, да би га жена могла очарати, а има и одвише принципа, да би могао осећати.

Топалов ић; Извини, Милена, али ја сумњам у твоју искреност. Ја не верујем да се теби један човек може одупрети, када ти уистини хоћеш... Али, ко зна, шта ти хоћеш. Можда... (дистан-

«%

5. | 5