Naša književnost

Ото Бихаљи-Мерин: Жута соба | 289

Јелица: О, то је било врло пријатно познанство! Поморанџе и смокве са Крита много су ми помогле у лечењу.

Милена; Примала си поклоне од њега»

Јелица: Баш ме брига. П Раше соглејег Та Еогешпе. Човек се мора мало помоћи у овим гладним временима... Него, ја сам хтела да те замолим да ли имаш последњи број „Бајер-моде“ > Добила сам једну дивну материју, сомот, који даје кожи топли тон и тече по телу. Даћу да ми се хаљина сасвим једноставно сашије. Неколико дугмади овде и овде (чини одговарајуће покрете и задубљена је у илузију хаљине). Тајна кроја, неколико рафинираних детаља и успех је сигуран.

Милена: (Потстакнута) И ја бих морала обновити моју гардеробу. (Резигнирано:) Али Драги мисли да у времену окупације не треба излазити.

Јелица: (Наставља своју мисао) Не сме да буде сувише дуга. Сада немам кола, па каткад чак ни кога ко би ме довезао до куће. А толико волим друштво око себе... Ко је, уосталом, господин који је малочас дошао код тебе» Маркантан тип. Нисам ли га већ видела код тебег

Милена: (Уздржљиво) Свакако мислиш на старог ујака2 Код Драгог је у соби. Он заиста још увек одлично изгледа. Е

Јелица: (Гласно се смеје) Сачувај боже! Још сам у стању разликовати старце од младих људи.

Милена: Онда не знам на кога мислиш. Или (опрезно) можда си видела мајстора који је дошао да оправи грејање.

Јелица: (Мало раздражена) Када ствари тако стоје, нећу да будем даље радознала. Уосталом, ти знаш, да ми можеш мирно све рећи, Нас две смо много штошта заједно проживеле.

Милена: Сада сваки дан доноси нове бриге. Драги је био јуче очајан. Мајка његовог пријатеља Анафа, — оног познатог хирурга — знаш га, сигурно, — одведена је. Била се сакрила. Неко ју је денунцирао. ·

Јелица: То је тужно, заиста. Али, најзад, свако је себи најближи. Човек мора затворити очи и гледати само тамо где има нечег пријатног. На пример, налазим да твој посетилац изгледа врло интересанхно.

Милена: Фантазираш, драга. Не бих имала ништа против неког интересантног госта. Досадан је овај живот. Увек исто: ујутру устани, ишчешљај се, окупај, измисли мени за ручак, издај шећер и преброј рубље. И води бескрајне непотребне разговоре, које си већ икс-пута водила. То су атрибути женске врлине,

Јелица Када два човека уђу у кућу, а само један из ње изађе, у кући двоје су у договору.

(Љубица, девојка, улази на свој немарни начин и полази уз степенице. Милена је један тренутак немирно посматра, као да тражи неки разлог.)

Милена: Љубице, шта ћете горе2