Naša književnost

љ ње

=>

И

.

аи нади ње!

303

Десанка Максимовић: Отаџбина у првомајској поворци

Заир

пи

" Ае .“ дну

ушне шкољке, круне кукурека Х

пуне росе, роса се ниже на трепавице. ЈЕ

Ево ракова испод белутака, =: воденог круга изнад вирова, 5 под брдом витла воденица. На мед мирише млада зова, у воћњаку гнездо сеница.

ди Рње -ања,.

па

Ево Србије мркога лика,

ево њезиних вајата, гуња, и уза страну танког путељка; и ево њезиних узданика. Ви

лим = ре.>

Све ти се чини

хајдук-Вељко до хајдук-Вељка те уз нове јунаке улицом корача, Танаско Рајић на руском топу, ускоци, хајдуци.

Где си, Вуче,

да чујеш ову отсечну стопу, да видиш коњанике у галопу, да видиш барјак букти у руци, да видиш нових барјактара, нових хероја

са Зеленгоре, са Дрвара,

са Јабланице, са Прозора,

нема им броја, нема им броја.

После толиких патњи и мена,

и окршаја,

заједно ево Јужних Словена, % непробојноме слични зиду. 4 О Русији се опет певају песме |

непеване годинама.

Где сте сада, Стане, тоа Ковачевић Саво,

да их запевате и ви с нама!

Где сте, по тамницама помрли сужњи, за достојанство, једнакост људи,

где сте редом, борци Словени Јужни, да видите народа и весеља:

иду песници покрај орача, приповедачице покрај преља,

покрај писара војник корача. Поворка дуга

к'о да се протегла