Naša književnost
Ре ВР Пе ди У УРА ( ди У
буда нама ји И да РАТУ ЧЕ“
а а
ДР
ГОДИШЊА СКУПШТИНА УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
У недељу, 20 марта, одржана је годишња скупштина Удружења књижевника Србије. Скупштину је отворио претседник Удружења Милан Богдановић, који је поздравио присутне чланове и делегате разних организација и установа. Потом је Оскар Давичо, секретар Удружења, поднео извештај о граду Удружења у протеклој години. У име Војвођанске секције извештај је допунио Младен Лесковац конкретним подацима о раду српских и мањинских писаца на територији Војводине, После тога Миливоје Ристић, други секретар Удружења, поднео је извештај о материјалном стању Удружења, па је Ђуза Радовић, у име надзорног одбора, предложио Скупштини да прими извештај одбора.
Милан Богдановић прочитао је реферат „Општи поглед на књижевим гад писаца Србије у 1948 години“. После тога развила се жива дискусија о раду Удружења. Први је узео реч Ласло Гал, који је изложио, у сумарним линијама, рад мађарских писаца у Војводини. Подвлачећи да данас мањински нисци у Југославији имају све услове за плодан стваралачки рад, он се осврнуо на клевете радио-станице Будимпешта и нагласио да Мађари у Југославији осуђују такве провокације мађарских власти. У име свих мађарских п:!саца Ласло Гал је обећао да ће они п убудуће својим радом помагати Владу и Партију у борби за изградњу социјализма.
Велибор Глигорић је у својој краткој речи подвукао да је у рефератима требало више пажње посветити томе на који начин би се писци могли још више активизирати. _ Критикујући секретаријат Удружења због недовољне евиденције рада појединих чланова, Глигорић је инсистирао на томе да би требало створити картотеку свих чланака и написа које поједини чланови објаве у дневној штампи и књижевним часописима, како би се имала потпу-
'нија евиденција рада књижевника.
Потом је узео реч Ото Бихаљи-Мерин. У свом говору он је истакао да кред нашим писцима стоје тешки задаци: да одразе савремену стварност. Да бисмо дали одговор онима који нас „критикују“, — рекао је он, — наши писци треба да даду у својим делима слику онога што се данас код нас ствара. То они не могу учинити седећи за писаћим столом, него је потребно да иду на извор тематике, на наша велика радилишта. Тамо ће се писци ин-, спирисати за велика дела. Говорећи о критици, Ото Бихаљи је истакао да наша књижевна критика није у довољној мери истицала оно што је добро и позитивно у делима. Критика треба да указује на оно што је негативно, али 4 на оно што је позитивно, како би помогла писцу у његовом даљем раду " развоју.
Богдан Чиплић је изнео неке конкретне појединости о бирократском 0олносу извесних институција према позоришним ствараоцима чија су дела примљена на приказивање. %
де заћи ~