Naša književnost

МУ ТА о фан ПА ин а И НРУ МЕ А 8

пе и н ри р РРА р, РА Е Би НЕ УН рт а „о Мр, о у а "У "У о ЗАРА НИ Печ РМ ЕМ пр нај А МГ ЧУ

330 - х Књижевност

према њој и односе са очигледном. неизвесношћу. Међутим, несумњиво је да је писати сценарио књижевни посао у пуноме смаслу речи, а не мање је несумњиво и то да сценарио за филм треба да пише књижевник, На недавном филмском саветовању које је спровео Комитет за кинематографију ФНРЈ, то се неоспорно и утврдило. Наши писци су, међутим, ипак показали известан позитиван интерес за сценарио. Може се управо рећи да су се најбољи наши уметнички и документарни филмови и родили из сценарија које су младој југословенској кинематографији пружили југословенски писци. Али за потребе које у њој сваким даном све више расту, то је недовољно. И зато треба упорно и систематски будити вољу код писаца да пишу сценарије И упућивати их у технику и специфичност тога новог књижевног жанра. То би имао бити један од првих задатака и нашег Удружења.

Наши писци, чланови и кандидати Удружења књижевника Србије, показали су и жив интерес и добар смисао да се манифестују и у једној другој, за многе од њих новој области књижевнога делања, у литерарној публицистици, која писца најактивније повезује за проблеме времена из живота, и најефикасније га чине утицајним духовним фактором у друштву. Негована некада само од стране наших напредних писаца, она се данас, у тој традицији, масовније оживљује. Уметничка реч у публицистичкој форми далеко живље креће и загрева, а тиме и убеђује, неголи обичан регистративни новинарски стил. У прошлој години су известан број наших чланова и кандидата дали нашој дневној и књижевној штампи добрих литерарно-публицистичких прилога, како оних који афирмативно третирају мотиве наше савремене стварности и социјалистичке изградње која јој је садржајна срж, тако и друге, борбено-полемичне природе, за које мотиве пружа свака непријатељска акција против прогреса и социјалистичког развоја ствари и у свету и код нас. Наши писци су садејствовали у великој кампањи за мир, за коју се залаже напредна књижевност читавог света, а која је једна од основних смерница и политике нашег државног и пОлитичког руководства. Они су се борбено антиимперијалистички манифестовали, и заједно са другим југословенским писцима, у том правцу стоје међу првима у читавом напредном књижевном фронту света. Они су се исто тако недвосмислено и без колебања јасно критички одредили према свим сним клеветничким и контрареволуционарним нападима на наше државно и партиско руководство, на нашу земљу, на нашу изградњу социјализма, који су се јавили као последица резолуције Информбирса. У овом погледу су њЊИхова реагирања достојанствена, али одлучна, покренута мотивима дубокога револта, али и једним још вишим и садржајнијим, мотивом одбране истине, који је за сваког правог уметника увек врховни. Ако ту и тамо, нарочито у пригодним лирским акцентима којима се ти мотиви казују, и пробије по који призвук депресије, као знак извесног ражаљеног запрепашћења због монструозног и у начину и у стилу подривања социјализма тобоже у име интернацио-