Naša književnost

АИ ние

ПАР о МИА о МИЧИАЕ

МИА РИЧИ Ру

МР

а

352 : 6 : Књижевност

Ти сив си, пријатељу, а ја сед И вучју вашу природу већ давно знам. Те стога мој је обичај Да с вуковима не преговарам Док им најпре кожу не скинем. И одмах пусти на њег чопор паса.

У баснама насталим за време француског похода на Русију сатирична жаока није била уперена само против нападача. И у тим данима он је пратио поступке оних који су и раније били чест предмет његове сатире. Њих није тешко пронаћи, на пример, у басни „Врана и кокош“, у лику вране која не жели да иде из Москве У моменту кад је „Смоленски кнез (Кутузов) наоружав се вештином против дрскости поставио замку новим вандалима и на пропаст им оставио Москву“. Она има своју логику и свој морал: ако већ кокошке морају да беже, оне имају и разлога за то, а она ће смело да остане, јер врану нити пеку нити варе; моћи ће она да се још и спријатељи са „гостима“ и да добијен који залогај од њих. Али место свега тога она дочека жалостан крај: изгладнели Французи скуваше је у супи...

Поред сатиричних басана са актуелним темама из политичког и друштвеног живота, и поред оних које је инспирисао отаџбински рат, у Криловљеву стваралаштву видно место заузимају басне у којима се на други начин манифестовао патриотизам великога писца, у којима је дошла до изражаја његова искрена љубав према. малом, радном човеку и дивљење за упорни, свакодневни рад који он обавља. Неколико његових басана су дивна химна раду, непревазиђена досад у овом књижевном роду. („Орао и пчела“, „Пчела и муха“ и др.) Друге, опет, имају обележје снажних реалистичких цртица, из живота („Два сељака“, „Млинар“, „Три сељака“ и др.), а неке су мале комедије са ванредно датим карактерима („Дамјанова чорба“, „Трговац“, „Лажљивац“ и др.). Али и у баснама са актуслним темама Крилов често кроз неку конкретну личност исмева опште људске мане и пороке (леност, завист, незнање, незахвалност), дајући тако својим баснама шири значај. Отуд су многе Криловљеве басне и данас још актуелне, а и остаће актуелне све док те мане буду постојале код појединих људи и у друштву.

Крилов је умео да да општији карактер чак и оним баснама које је диктовао неки лични моменат, као што је, на пример, његова одлична басна „Магарац и славуј“ коју је написао да би се наругао једном великашу који је једном приликом, кад је Крилов читао неке своје преводе из Лафонтена, приметио: „То је добро, али зашто ви не преводите као Иван Ивановић Дмитријев»“ Сревши славуја, магарац га замоли да му нешто отпева да види да ли је он заиста такав мајстор како га хвале. Кад је славуј почео своју песму, умукле су птице да би га слушале, и ветри се утишали, а магарак, поћутавши, изрече свој суд: „Добро си певао, али ја жалим што ти ниси упознао нашег петла, јер би од њега могао много да научиш.“ Ба-