Naša književnost
=
ХИ па
је
ВЛАДИМИР НАЗОР: РИМЕ И РИТМОВИ
Као пета књига Дјела Владимира Назора у издању Накладног завода Хрватске изишла је књига Назорових стихова под насловом Риме и ритмови. Ова књига садржи хронолошки поређане збирке стихова настале током двају децевија, од 1923 до краја 1942, у разним расположењима, приликама и срединама. Једино су „Пјесни љувене“, штампане на првом месту у књизи, настале још 1915 године. Све остале, као што то истиче сам песник у својој уводној речи „Мјесто предговора“, настале су од свршетка Првог светског рата до Назоровог одласка у партизане: Десетерци (1923—1925), Књига дистиха (1930), Путна хроника (1935), Плиме и осеке (1939), Ријечи у олуји (1941), Последња жетва (1942). У појединим збиркама има досад необјављевих песама.
Објашњавајући у предговору разне околности под којима су настале поједине збирке, Назор овако тумачи постанак Путне хронике: „Године 1985, због мога гласања дне 5 свибња, затворише се за ме ступци свих новина и часописа, врата, свих издавача; окренуше ми леђа чак и пријатељи, који тог дана нису имали кураже ни приближити са к изборним кутијама. Нетко ми рече: „Не преостаје вам друго, но промијенити зрак!“ А ја то и учивих. Отпутовах у „прогонство“, у Грчку, на Крету, у Египат. Магле се распршише пред мојим очима, горчина се истресе из моје нутриње. Осјетих се другим човјеком. Не видјех и не осјетих нову Грчку, но древну Хеладу; осјећај радости обузе ме свега. На оном мору и под оним небом почех „младовати“ већ на лађи, па чак и малко булазнити у сунчаном пијанству оних љетних дана. Нека обијест — реакција против дуге потиштености — не остави ме ни на жарком пијеску пред свечанем пирамидама у Гизеху. Зазирао сам од чувених музеја, јер сам осјећао, да 56 права Хелада и прави древни Египат још увијек у ступовима · Акрополе, у рушевинама Олимпије, у кршу Киклада, у палмама Делте, у водама Нила.“
Књижевност
С књигом Риме и ритмови објављено · је већ једанаест књига Дјела Владимира Назора. Кад изиђу и преостале четири, чије је 06јављивање предвиђено за 1949 годину, онда ће се моћи дати заокружена књижевна анализа поетског и прозног дела овог значајног хрватског и југословенског писца које претставља огромну ризницу драгоценог уметничког искуства.
ПК.
ПРЕВОД КОМЕДИЈЕ А. С. ГРИБОЈЕДОВА „ТЕШКО ПАМЕТНОМ“
У збирци „Светски класици“ Накладног завода Хрватске појавила се позната комедија А. С. Грибоједова „Зло од памети“ („Невоља
. због памети“) у преводу д-р Гојка
Стојановића под насловом „Тешко гаметном“. Иако се овог пролећа навршава 125 година од постанка овог сатиричног ремек-дела, ми још немамо његовог превода, јер превод д-р Стојановића не задовољава ни основне захтеве који се траже од једног превода.
„Зто од памети“ је више пута називано „бисером руске драматске књижевности“, упоређивано по свом
· песничком реализму са Пушкиновим
„Оњегином“, по својој оштрој и духовитој сатири са најбољим сатиричним делима Гогоља и СалтиковаШчедрина. · Грибоједов је у овој сатири насликао у пресеку племићку и бирократску Москву двадесетих година Х1Х века. Кроз неколико изразитих типова приказао је оштар сукоб прогресивних идеја са реакционарним схватањем „великашких ништавила“; оцртао сву духовну беду и трулеж феудалног племства, блеском нових напредних идеја осветлио тај накарадни друштвени торедак. Живо, радни друштвени поредад. Живо, духовито приказивање прилика и људи, оштра сатира, заједљив сарказам направили су од овог дела моћно о-
· ружје у борби против реакције. Као
пламено срце Данково у познатој легенди Горкога, ово дело осветљава густу и мочварну прашуму реакционарне царске Русије и указује руском народу пут ка спасењу. Зато је ова комедија постала „поетском де-