Naša književnost

Баз Књижгвнос“

или неспретна формална повезаност уз неодговарајућу инструментацију (Трудић-Трифуновић), лака и допадљива дотераност (Бошњаковић) и стварно уметничко уобличење и разрада народног мелоса (Живковић, Чолић). Ови тако разнолики начини прилажења истој материји јасно показују да као што постоји нерешен проблем обраде народног плеса, тако постоји и проблем музике уз тај плес. Мако наша обрађена народна музика има већ сигурне и по зитивне темеље у стварању Стевана Мокрањца (у области хорске литературе), она тек данас темељно истражује и тек понекад проналази решења за инструменталну и инструментално-вокалну обраду. Но одређени пропис се ту не може дати; једино примери успелих обрада у разним облицима музичког стварања могу да послуже као ослонац и путоказ за стварање нове музике уз игру (поједине композиције Христића, Коњовића, Живковића, Вукдраговића, Барановића).

Осим тога данас већ постоји прилична музичка литература народних обрада писаних за разноврсне ансамбле а извођених у емисијама радиоставипа. У успелим обрадама те врсте такође се може наћи музичка подлога за кореографску реализацију. Даље, музичку основу у даљем раду Ансамбла могу да чине не само за ту прилику специјално написане композиције-пратње, него и већ постојећа дела наших старијих композитора која базирају не народним музичким мотивима,

Постоји у нашем музичком наслеђу низ композиција, како самосталних оркестарских тако и композиција писаних за поједине инструменте или инструменталне ансамбле које би се, или у оригиналу, или уз извесно усклађење са потребама Ансамбла народних игара, могле корисно употребити за кореографију (Милојевић, Бајић, Јоксимовић, Крстић). Осим тога, чак и поједине „нумере“ из извесних сценских комада наше домаће литературе упра: во пристају за плесну реализацију (Јенко, Маринковић, Мокрањац). Тако, црпећи из музике наше прошлости и користећи се новим делима савремених аутора, Ансамбл може да добије леп извор музичке литературе како за хор, тако и за свој оркестар и за цео ансамбл све дотле док не пређе из стадиума обраде, стилизације, у стадиум уметничког стварања у народном духу.

У низу узастопних концерата Ансамбла извођење оркестра под управом Живојина Здравковића квалитативно се дизало упоредо са порастом уметничког и техничког нивоа плесног колектива. Здравковић се показао као сигуран пратилац, чврст у ритму, поуздан у праћењу кретања на сцени.

Ансамблу народних игара НР Србије посвећена је од стране народних власти пуна пажња како у питању идејно-уметничког смера и развоја његовог, тако и у организационим питањима, Нема сумње да ће у свом даљем раду Ансамбл још више продубити проблеме који су за њ везани и донет! још боља и разноврснија уметничка остварења,

Стана Ђурић-Клајн

МЕ да «тв рање и3