Naša književnost

390 5 Књижевност

ћина становала је одвојено са својим мужем. Имали смо прилике дуже да разговарамо са члановима те породице. Домаћин је члан Валасозе странке, човек који добро зарађује и потпуно усваја Валасову политику. Прва његова кћер је члан Комунистичке партије, чак и уредник једног омладинског комунистичког листа, док је њен муж члан Валасове странке, и једна од нада Валаса. Друга кћер је такође члан Валасове странке и уређује један Валасов омладински лист, а њен муж је симпатизер Комунистичке партије. Домаћинов син и снаја су једноставно присталице мира, изко политички уопште нису опредељени. Све то, наравно, није морало да смета да се они међусобно слажу и да сви имају заједнички негативни став према Трумановој Америци и заједнички позитивни став за ствар мира. Али, оно што је за наше појмове чудновато, то је да ни један од чланова ове породице, ни у једном тренутку у разговору или за време дискусије није покушао другог било у шта да убеђује, па ни да брани било какву идеологију странке којој припада. Нисмо могли да се одбранимо од утиска да никог од њих теорија не занима, да врло мало из области теорије знају и да су се, ето, можда случајно нашли у разним политичким партијама. Што је још чудноватије, то је да су сви они готово у хору хвалили и дили поносни на амерички начин живота, а кад смо члановима Комунистичке партије и симпатизерима поставили питање како је то могућно, нису умели да нам одговоре.

Недостатак теоретског образовања осећа се у Америци на сваком кораку. Америчком начину живота је туђа теорија. Чак и Американац културни радник избегава да се удубљује у ствари 4 да их проучава. Њега по правилу занимају само практичне ствари и појединости. Имали смо низ прилика да се у то уверимо. Америчке културне раднике су највише интересовале и одушевиле чињенице о нашој земљи, као на пример добровољни рад наших фронтоваца у изградњи. Они никако нису могли да схвате како то да стотине хиљада људи и жена само у једној вароши добровољно, без икакве зараде или накнаде, раде физичке послове, и то махом људи и жене који иначе нису физички радници. Недостатак теоретског образовања није резултат само садашњег режима у Америци. Труманова Америка је само потенцирала тај у основи нама стран и некако непријатан практични начин живота, који се у крајњој линији своди на неку врсту ситног и свакодневног животног практицизма, и доводи до деформације човека. До које мере америчком грађанину и интелектуалцу недостаје и најосновније знање из области теорије сведочи и овај пример. У току разговора неко из друштва нашег домаћина, иначе добронамеран човек, слушајући о нашој изградњи социјализма и тешкоћама са којима се боримо, поставио нам је питање: „Па зашто се не обратите не: кој већој банци која би кредитирала вашу изградњу социјализма, и све би, верујте ми, ишло лакше и брже2“.

За наша схватања и у поређењу са стањем код нас, културни живот у Америци на врло је ниском ступњу. Узмимо, на пример,