Naša književnost

БЕЛЕШКЕ

КУЛТУРНА ХРОНИКА

СТОДВАДЕСЕТ И ПЕТА ГОДИШЊИЦА БАЈРОНОВЕ СМРТИ

Почетком прошлога века у Енглеској су се јавила три велика песника: Бајрон (1788—1824), Шели

1192—1822) и Китс (1795—1821).

Од њих је ван Енглеске, у Европи, најчувенији Бајрон, данас у ширем читалачким круговима више познат због бурнога живота, неголи због својих спевова (Дон Ж уан, Ђаур, Гусар, Лара, Невеста из Абидоса Опсада Коринта, Шиљонски сужањ, Манфред, Мазепа) и драма (Каин, Марино фФалијеро, Сарданапал, Фоскари итд.). У својој поезији он је међу првима показао многе особине романтичарскога стила и израза, те је као типичан романтичарски

песник неко време занимао готово .

све европске читаоце. Његов сукоб с енглеским јавним мнењем и филистарско-пуританским _ начелима Британаца, његове љубави и путовања по Италији и другим земљама, такође су га изнели на глас. Али је највећи утисак начинила његова изненадна смрт у МисолонгиЈу, У Грчкој, априла 1824.

Иако лорд, дакле племић највишега степена, Бајрон је имао, за оно време, напредна политичка начела. Кад је као млад човек ушао у Горњи дом по праву рођења, ов је одржао један плаховит говор У коме је устао против тадањега консервативнога режима и устројства у Британији. Његов песнички друг Шели довео га је у везу са чувеим слободоумним публицистом Ли Хентом, с којим Бајрон покреће орган тадашње напредне мисли „Ли-

берал“ (1822—1823). У то време, бавећи се по Италији, Бајрон помаже тајни револуционарни покрет за ослобођење Италије, карбонаре, а кад је затим плануо грчки уста-

нак против Турака, он му даје мо-_

ралну и материјалну подршку, упркос британским властодршцима

који су били против ослобођења

балканских народа, а за одржање турске владавине над Словенима,

Грцима, Арбанасима и другим по

тлаченим народима у турском царству. Понесен одушевљењем за древну хеленску прошлост и желећи да се Грци ослободе турскога ропства, Бајрон је најзад, против воље британске владе, отишао побуњеницима и лично ступио у борбу за остварење грчке слободе, на челу једне чете добровољацда.

Чекајући у Мисолонгију прилику да са својим борцима удари на Лепант, Бајрон је 22 јануара 1824 записао у свој дневник ове речи; „Данас навршујем тридесет и шест година“, а испод тога песму која се налази готово у свакој антологији енглеске поезије. Његов пријатељ, гроф Гамба, забележио је о томе у својим успоменама следеће: „То јутро Бајрон изиђе из своје собе у одају у којој су били сакупљени пуковник Стенхоп и неколико пријатеља и рече им с осмејком: Жалили сте се пре неки дан да више не пишем стихове; данас је мој рођендан и сад сам написао нешто што мислим да је боље него што сам икад написао. — И он нам тада прочита ове прекрасне и дирљиве стихове,“