Naša književnost

430 Књижевност

% |

„Дубровски“ у којима је описао борбу сељака против спахија и царске тираније. Личност Пугачева много га привлачи и он своја научна проучавања о његовој буни, после објављивања историје, искоришћује за свој роман „Капетанова кћи“, последње своје велико дело, своју лабудову песму.

Док је писао та дела, његов домаћи и друштвени живот бис је велика патња која се свршила неочекиваном катастрофом.

П. ПУШКИНОВА СМРТ

Првога јануара 1834 Пушкин је забележио у свој дневник: „Постављен сам за камер-јункера (што је сасвим неприлично мојеам годинама), али двор жели да Наталија Николајевна игра у Аничковљевом дворцу“. Цар је то учинио које због његове жене да би је што чешће виђао, које због Пушкина да би га стално имао на оку. Била је то, дакле, почаст због које песник није знао да ли да се радује или да плаче; звање за сасвим младе племиће, а не за највећег песника Русије и зрела човека од тридесет и четири године.

Пушкиново досећање се обистинило. Две недеље после Пушкинова постављења за камер-јункера, његова жена била је претстављена двору. Песникове муке, које су и дотада биле велике, сада су постале сасвим неподношљиве. Четворо деце и две женине сестре, од којих је једна са његовом женом одлазила у друштва, и, за данашње појмове, раскошни живот песникове породице, сасвим су погоршали његове новчане прилике. Поред тога, облетање доконих мушкараца из високога друштва око његове жене повећали су песникову љубомору. „О теби се, срце моје, — пише Пушкин у пролеће 1836 из Москве жени у Петроград, — проносе овде гласови који до мене не долазе баш у целости, јер мужеви увек последњи сазнају вести о својим женама; ипак се види да си 14 некога (мисли на цара — Б. К.) довела до толиког очајања својим кокетовањем и безобзирношћу да је створио читав харем од позори“ шних приправница, само да би се колико толико утешио. То нијг лепо, анђелчићу мој: скромност је најлепши украс вашега пола.“

Да би мера била превршена, непријатељи и завидљивци — 3 Пушкин их је много имао у неспособном и ништавном кругу висо- | ких племића — говорили су о заласку његовог талента, док је ре акционарна критика нападала његова дела, а цензура ометала њихово објављивање и сакатила их. Часопис који је покренуо да би дошао до новаца, ишао је такође рђаво, а и односи са царем све више су се кварили.

Сувише осетљив, Пушкин је свему томе придавао много важности. Утом се међу удварачима његове жене Наталије појави и млади француски племић Дантес који је емигрирао из Француске после јулске револуције. Овога пустолова беше усинио холандски посланик барон Хекерн, а цар га примио У своју телесну гарду и дао