Naša književnost

Америка виђена „у разумном року" 387

у Америци, у земљи одакле једино прети опасност од новог рата. Зато је њихова организација упутила позиве истакнутијим напредним културним радницима и научницима читавог света да тој конференцији присуствују као делегати.

Америчке власти нису смеле једноставно да забране долазак страних делегата, јер су у питању били културни и научни радници, па би то значило непоштовање извесне формалне демократичности и широкогрудости према уметности и науци, са којима се званична Америка иначе толико прси у земљи, а и изван ње. Требало је стога пронаћи неку смицалицу, како би се заобиалзним путем бар делимично постигао циљ. Рачунало се на то да се важност конференпије умањи на тај начин што ће се отстранити делегати из несоцијалистичких земаља. Томе је формално послужио некакав стари амерички закон по коме, мислим, из страха од куге, црних богиња или томе слично, Америка може да одбије улазну визу иностранцу који путује као приватно лице. Зато су отпали делегати Француске, Италије, Белгије, Холандије, итд. којима њихове владе нису хтеле ла издају службене визе, док смо ми, а и делегати из Совјетског Савеза, Пољске и Чехословачке, путовали са службеним пасошима. То је послужило владајућој Америци да целу конференцију обележи као комунистичку, бар што се тиче страних делегата.

Још гнуснији покушај је био да се мобилишу грађани Њујорка против делегата комуниста, и да се низом демонстрација прикаже како је амерички народ против Совјетског Савеза и земаља народних демократија. Херстова штампа је на сав глас претила да се спремају гигантске лемонстрације против конференције, да ће десетине хиљада демонстраната изићи на улице, да ће 100 хиљала људи и жена клечати на тротоарима и молити се богу, да ваљда бог казни или истера из Америке странце комунисте. И власти, и католичка црква, и штампа предузимали су све да разбију конференцију, али од свега тога није испало ништа. Осим неколико ошамућених плаћеника католичког кардинала Спелмана, који су се некако неспретно и комично вртели око улазних врата хотела Валдорф-Асторија, у коме се одржавала конференција, држећи у рукама табле на којима је писало: „Комунисти напоље из Америке!“ или: „Моле се комунисти да напусте Америку“ — није се нашао нико да негодује против конференције или против нас, делегата из социјалистичких земаља.

Херстови новинари су имали намеру да умање важност конференције и присуство страних делегата провокацијама на конференција штампе, одржаној сутрадан по нашем доласку. Ево како је изгледала та „пресконференција.“

У раскошној и прилично неукусној дворани „папагаја“, у хотелу Валдорф-Асторија, на чијој је средини стајао микрофон, биле су поређане фотеље само на једној половини; друга је била празна, сем једног клавира негде у дну дворане. У фотеље су поседали страни делегати, а у празну половину дворане пустили су прво фото и кинорепортере, који су трчећи упали у салу да би заузели

Ми М 05

ВАН Ма пате

У о жн

пр

ери

Гете.

М )

маса усана

Ман