Naša književnost

| КРЧМА НА ЛИТАВСКОЈ ГРАНИЦИ |

Мисаило, Варлаам — монаси скитнице. Григорије Отрепјев у световном руху. Крчмарица.

Крчмарица 4 | Чим да вас почастим, оци пречасни> Е

Варлаам | | 6 Што је Бог дао, домаћице. Има ли пића2

Крчмарица Како не би било, оци моји! Одмах ћу донети. (Одлази.)

Мисаило А што си се ти снуждио, друже» Ево ти границе литавске, које си толико желео да се дочепаш. МЕ Григорије Докле год не будем у Литви, све дотле нећу бити спокојан.

Ме Варлаам

| А што ти је Литва тако омилела2 Ми, ето, отац Мисаил, па и Е | ја грешник, откако смо утекли из манастира, баш ни о чем не ми- 4 слимо. А Литва, а Русија, а шија, а врат: па ПЕКО нам је, само кад | са има пића... А, ево га! 45

Мисаило Право велиш, оче Варлааме.

Крчмарица (улази) Ево, оци моји. Нек вам је на здравље! ~ >

Мисаило

Хвала ти, душице, Бог те благословио. 1

(Монаси пију; Варлаам ударио у песму;

У РИРИННРРИР__Р_" +

Драга моја, драга моја, | 4

ти погледај, драга моја, ти погледај на ме...) 5 И

Варлагм (Григорију)

| + Е 5 Ћ

А што ти мало не пијуцнеш, па не певуцнешр

Д ригори је

Нећу.

Са и ме а пива не ~ ај · за Вава