Naša književnost

литета и у погледу режије и глуме, с најбољим техничким могућностима, с најнепосреднијим и релативно најобилнијим (ма колико недовољним) доприносом позоришне критике, па и са подршком, макар и у виду отклањања оног што је неуспело, у сваком случају с активном сарадњом најбројније и најразвијеније позоришне публике.

Како се тај утицај одражава у раду позоришта у унутрашњости 2

Ситна, једва приметна, па од позоришне критике једва забележена или и сасвим превиђена застрањења једног од водећих позоришта београдских овде се по правилу претвара у грубо скретање у истом правцу, у скретање недопустљиво. великих размера. Једна од многих и великих користи овога гостовања је и у томе што је оно омогућило члановима и руководствима централних позоришта да виде како се њихоБ рад рефлектује у раду ансамбла у унутрашњости и да отуда извуку потребне поуке.

Нису нимало мањи значај и одговорност позоришне критике у београдским листовима и часописима. То што редитељ или глумац у унутрашњости прочита у престоничкој штампи о оном што је видео у, престоничком позбришту, а често и о оном што није имао прилике да види — 10 је, поред још сасвим оскудне стручне литературе на нашем језику, за њега (по сопственом признању позоришних трудбеника из унутрашњости) најпоузданији путоказ и најмеродавнији критеријум за његов сопствени стваралачки рад.

Исти значај који позоришта републичких центара или метрополе имају за позоришни и уопште културни живот у дотичној републици и у целој земљи, исти значај и, отуда, исту одговорност позоришта већих градова у унутрашњости, обласних центара, имају за своју област. Можда је њихов утицај, мањи по обиму, још и већи по својој непосредности, дубини и трајности. Док у метрополи већи број позоришта условљава и допушта и извесне варијанте у начину и правцу уметничког стварања, јер се те варијанте овде узајамно допуњују, дотле у центрима у унутрашњости постоји само по једно позориште и оно делује у једном одређеном смислу, у смислу схватања и рада његовог руководства и целог стваралачког колектива, Позоришта у метрополи и републичким центрима често морају да се лате рискантног новаторског посла, на пример да изнесу нову домаћу драму чији“је успех још у питању или класичну у сасвим новом тумачењу; позоришта у унутрашњости могу да избегавају ризик такве врсте, али је њихова улога још више пионирска у другом смислу: она данас дају позоришну уметност масама, решеним да се културно. уздигну и свесним свога права на то, масама којима је то врло често. први сусрет са том врстом уметности; она полажу темеље позоришиој култури тих маса и стога је свака, и мала грешка њихова судбоноснија него

онде где је у питању публика која већ има и сопствено позоришно искуство и сопствен критеријум.

Најзад, на позоришта обласних центара угледају се мања, професионална и аматерска, позоришта; тако она утичу не само непосредно на своју публику, него, преко тих мањих позоришта, и на њихову публику, на формирање свих тих људи, радника и сељака, и стога обласна, па и већа градска позоришта, ти моћни „инжењери душа“, могу својим радом силно да помогну, али и да од-