Naša književnost

о ПРИМИ Ба и Рај о МЕ ин ИЕ

134

Своја излагања Радован Лалић је завршио овим речима: „Александар Пушкин писац је светског значаја не само зато што је створио дела која се могу поредити са највећим творевинама светске књижевности вего пре свега,зато што је основао кову руску књижевност, изванредно оригиналну и богату, која се са својим сјајним уметничким твоређинама улива у европску и светску књижевност и тиме даје велики допринос култури човечанства.

После предавања Радована Лалића, чланови драме и опере Народног позоришта извели су уметнички програм посвећен делима А. С. Пушкина. На дан прославе стопедесетогодишњице Пушкинова рођења издавачко предузеће „Култура“ пустило је у продају, под насловом Приповетке, у преводу Божидара Ковачевића, сва Пушкинова прозна дела.

С. С.

ТОДИШЕЊА СКУПШТИНА ДРУШТВА КЊИЖЕВНИКА СЛОВЕНИЈЕ Друштво словеначких књижевника одржало је почетком јуна своју пету редовну годишњу скупштину. Поред великог броја словеначких књижевника, скупштини су присуствовали министар просвете Словеније д-р Јоже Потрч, директор Института за друштвене науке у Београду Борис Зихерл, претставник Савеза књижевника Југославије и Удружења књижевника Србије Милан Богдановић, претставник Друштва књижевника Хрватске Марин Франичевић и делегати разних културних организација.

Извештај о раду друштва поднео је претседник Мишко Крањец. Он је истакао да живот књижевника у друштву нема ни онај обим ни онај интензитет који би требало да има. Пре свега само друштво није довољно урадило за идејно и хвалитативно-уметничко уздизање дела књижевника. Друштво би морало водити још чвршћу, упорнију к доследнију борбу за високо идејну и

Књижевност

уметнички квалитетну књижевност. Иако словеначка књижевност, — по речима Мишка Крањца, — заостаје за развојем ни преображајем нашег друштва и нашег човека, ипак се не могу порећи напори неких књижевника да се у свом стварању приближе савременим догађајима. Словеначки писци се у прози, кад обрађују актуелну социјалну проблематику, још увек боре с репортажом, с вањским, скоро фотографским начином приказивања живота и људи. Лирика је често још увек недовољно актуелна, и не показује довољно онај велики револуционарни процес који се одиграва у мислима и осећањима наших људи. Врло је позитивна појава сразмерно већи број драма, а исто тако и појава првог филма рађеног по оригиналном _ словеначком — сценарију. (Осетно је још увек помањкање добре критике.

„Друштво словеначких књижевни“ ка, — рекао је Крањец на крају, покушало је све да мобилише словеначке књижевнике на рад, указивало им на проблематику времена, на њихов дуг према словеначкој и југословенској култури. Напредак, уздизање наше књижевности и наше културе уопште није ствар појединаца, то је заједничка ствар свих наших културних радника и ствар свих наших радних људи у пелини.“

Секретарски извештај о раду друштва поднео је Иван Потрч. У протеклој години друштво је приредило 14 књижевних вечери у разним местима и нарочито се ангажовало за организацију и извођење приредаба о Цанкаревој и Прешерновој годишњици. Током године примљено је 6 нових чланова и 6 кандидата. Друштво словеначких књижевника броји данас 72 члана и 18 кандидата. После извештаја о материјалном стању друштва развила се дискусија. Први је узео реч Милан Богдановић, као делегат Савеза књижевника и Удружења књижевника Србије. Он је подвукао потребу да књижевност прати социјалистички преображај села, истакао нужност писања сценарија, масовних песама

| |