Naša književnost

| ;

сане са осетном књижевном тенденцијом. Сем тога он се посветио и изучавању историје нашег главног града и временом постао један од њених најбољих познавалаца. Пре рата, Михаило Петровић, написао је анонимно у подлистку „Политике“ и два мања романа у наставцима, један из београдске прошлости, други из београдске друштвене стварности после Првог светског рата.

Упоредо са тим романима, Петровић је написао у „Политици“ и низ приповедака, већином из прошлости Србије, а понајвише из Београда, и велики број фељтона из историје српског народа и историје народа земаља у којима је био као стални или специјални извештач.

Своје књижевне радове, уколико их није потписивао пуним именом, објављивао је у „Политици“ под псеудонимом Моравчић, а у „Републици“ и „Буктињи“ под псеудонимом Сено. Под овим последњим именом он је објавио, у једној заједничкој збирци, која је изашла пре рата у издању „Републике“, под насловом „Против тираније“ и читав циклус препева из Игоове поезије.

Највреднији његови радови били би разни историски написи, који су објављени у засебним књигама, као

фељтони или остали у рукопису. Ту

у првом реду спадају књиге: „Како је постао Београд“ и „Београд пре 100 година“, обе још пре рата објављене. У њима је Петровић показао, да поред историчарске педантности и научне солидонсти, има и изразити дар за прегледно књижевно причање. Пред смрт Петровић је завршавао своје највеће историско дело: „Београд кроз векове“ које је остало у рукопису безмало готово, и биће ускоро објављено.

Поред ове књиге у рукопису остао је и већи број других Петровићевих дела која досад нису објављена: „О развитку наше штампе“, „Козерије“, „О пропасти Треће Француске Републике“, „О Блазнавцу“, „Из историје Француске“, „Из историје Београда“ (За омладину), „Цртице из наше прошлости“, „Причање Новака Гајића“ (Из Народноослободилачког рата), итд.

Михаило Петровић је и пре и после овог рата објављивао и велики број публицистичко-политичких дела.

-— _ Књижевност

Између осталог ова: „Француске политичке партије и Народни фронт“, „Ко чини међународну реакцију“, „Лондонска емиграција и борба наших народа“, „Аустриско питање“, „Тешкоће западних демократија“, „Ватикан“, „Борба за ослобођење Словеначке ' Корушке“, „Политичка прошлост Србије и Народни фронт“, „Народноослободилачки покрет и Југословени у Лондону“ (Анонимно у Лондону) итд.

Известан број рукописа покојног Михаила С. Петровића сређују сада његови пријатељи и они ће бити ускоро објављени.

Страстан антифашистички борац и борбен публицист-полемичар Михаило Петровић је био један од наших најрадије читаних новинара и публициста. с. П.

СМРТ БЕЛЕ БАЛАША

Средином маја месеца умро је у Будимпешти један од најпознатијих напредних теоретичара филмске уметности Бела Балаш, «

Још у својој раној младости, као студент, Бела Балаш се посветио књижевности, специјално драмској. Још пре првог светског рата истакао се у Маџарској као талентовани редитељ. По слому маџарске револуције, Бела Балаш је емигрирао и у Немачкој и, доцније, у Совјетском Савезу посветио се филмској уметности. Поред песама, приповедака в чланака, објавио је и две теоретске књиге о филму: Видни човек (1924) и Дух филма (1929). Пуних тринаест година Бела Балаш је био професор на Државном филмском институту у Москви. Резултат његових предавања, рађених на темељу озбиљних слудија филмске уметности, јесу две књиге теоретског карактера: Филмска уметност и Филмска култура.

У тим својим радовима Бела Балаш настоји да постави основе за једну теорију филмске уметности. И поред знатних формалистичких застрањења, ове његове студије имају знатну научно-критичку вредност. По ослобођењу Маџарске Бела Балаш се вратио у своју домовину и ту наставио с активним радом на стварању

~

~