Naša književnost

БЕЛЕШКЕ

КУЛТУРНА ХРОНИКА

АПЕЛ КОМИТЕТА СВЕТСКОГ КОНГРЕСА ПРИСТАЛИЦА МИРА

Биро Комитета светског конгреса присталица мира састао се 19 августа у Паризу. Састанку су присуствовали претставници Светске синдикалне федерације, Међународне демократске федерације жена, Светске федерације демократске омладине и Међународног бироа за везу интелектуалаца. Пошто је саслушао разне извештаје о иницијативама које су предузеле демократске организације за припрему међународног дана борбе за мир, Биро је утврдио да дан борбе за мир буде 2 октобар. Том приликом одлучено је да Биро упути апел свим народима света.

Позван да буде заступљен на разпим манифестацијама за мир у току њиховог остварења почетком септембра, Биро је одлучио да упути делегације, односно писма међународном Конгресу светске федерације демократске омладине у Будимпешти, Националном конгресу Холандије, као и организацијама које су организовале недеље мира у септембру месецу у Шведској и Норвешкој.

Осим тога, Биро је одлучио да сазове 27, 28 и 29 октобра пленарну седницу Комитета светског конгреса присталица мира.

Ова седница ће се одржати у једној европској земљи.

Поводом проглашења Другог октобра интернационалним даном борбе за мир, Биро комитета светског конгреса присталица мира упутио је светској јавности овај апел:

Људи и жене свију земаља! Исто као августа 1914, и септембра 1939, и данас се светски мир налази у опасности. Као и онда, једна групица људи, жељна добити и власти, претећи данас атомском бомбом, супротставља се мировним преговорима међу народима и уз помоћ потчињених влада организује нове ратне савезе.

Ратификација Атлантског пакта, одлука да се власт и оружје поново предају џелатима света у Западној Немачкој и Јапану, подршка најгорим непријатељима народа, подршка Цалдарису за оружану интервенцију против грчког народа, огњишта пожара упаљених и одржаваних колонијалним поробљавањем, све то показује да фабриканти пактова, који се лицемерно приказују као браниоци, иду путем крвавих авантура.

Вође ове игре са војним савезима и сталним провокацијама сваљују већ на народе беду и тешки терет нове трке за наоружањем.

За радника, то је снижење плате и његове куповне моћи, авет беспослице. За сељака, занатлију, трговца, још већи порез.

Они који су жељни ратних авантура шире полициски терор и угрожавају слободу народа. Они пооштравају експлоатацију и угњетавање у колонијама.

Они би хтели да баце читаво човечанство у најсмртоноснији рат. Али