Naša književnost

244

рих превода, додавши им низ нових и тако је дала књигу која се ирилично разликује од раније. У њој су додуше и „Борис Годунов“ и „Капетанова кћи“, али „Годунов“ у Цесарићевој редакцији старога Великановићева превода, а „Капетанова кћи“ у новом преводу који није ни Радићев ни Прпићев (него, по свој грилици, М. Ханжековића).. Многе песме које се понављају и у овој књизи дате су сад у новим препевима Густава Крклеца, Миховила Комбола, Добрише Цесарића и Григора Витеза, а стари препеви Харамбашића и Трнскога прерађени су и модернизовани понајвише бригом М. Комбола који се и овом приликом показао као вешт препевач, као год и његови другови.

Нови зборник садржи четрдесет лирских песама карактеристичних и разноврсних мотива и песничких расположења, једну бајку (О рибару и рибици) и један спев (Брончани коњаник); од драма поред „Годунова“ дат је „Моцарт и Салијери“ у препеву Г. Крклеца (који је недавно објављен у овом часопису) а од приповедака поред „Капетанове кћери“ налази се и „Управитељ поштанске постаје“.

Зборник прате сажете, али исцрпне белешке које објашњавају поједине песме и алузије у њима. Оне, нажалост нису увек тачне: Горчаков није декабрист, него канцелар рускога царства!

„Библиографија пријевода Пушки нових радова те књижевних прилога о Пушкину објављених на хрватском језику до год. 1940“ садржи 0обилну грађу; штета је само што је њен састављач Јосин Бадалић (и овога пута као у својој књижици „Пушкин у хрватској књижевности“ 1937) забележио само преводе и чланке објављене латиницом. По том начелу у библиографију је ушао Иван Шајковић зато што је у Финској објавио своје препеве латиницом а Г. Крклец, на пример, не би ушао с препевом који је ћирилицом објавио У „Књижевности“ !

Недостатак је у књизи такође што нема увода о животу и раду Пушкиновом. Додуше, читалац такве чланке може наћи по часописима, а„али кад се има на уму да се издања Матице хрватске читају у најширој читалачкој публици, онда бн

Књижевност

било добро да обични читалац нађе на једном месту и дела Пушкинова и приказ његова живота и рада. При свем том, овај зборник, иначе добро уређен (трудом Ј. Бадалића, Г. Крклеца и Петра Ласте) значајан је принос познавању Пушкина у нас; са избором за омладину који је такође отштампан и ускоро излази у издању „Новог поколења“, са изабраним списима који се спремају у ЈЉубљани и са другим појединачним делима Пушкиновим која су такође у штампи, ово издање Матице хрватске несумњив је доказ колико је велико интересовање за Пушкина у нашим народима. Најзад, овакве едиције охрабрују нас и за даље подухвате: за једно издање сабраних Пушкинових дела за Србе и Хрвате на коме би сарађивали сви они који се с успехом баве превођењем Пушкина на наш

језик. Б. П.

иван новиков: пушкиНн на ЈУГУ :

Пушкиново бављење на Југу Русије, нарочито на Кавказу и у Бесарабији, несумњиво је било врло значајно за његово стварање. Пушкин, који се никад није бавио ван

граница Русије, нашавши се у зе-

мљама рускога царства насељеним другим, не руским народима, инспирисао се новим мотивима и осећањима која су снажно одјекнула у његовом стварању.

Један од млађих и мање познатијих совјетских писаца, Иван Новиков, имао је добру замисао кад се латио писања неке врсте романа или романсиране биографије о Пушкиновом бављењу на Југу. Његово обимно дело које је недавно објавила загребачка „Просвјета“ (у преводу Живка К. Костића) имало је у СССР, нарочито кад је поводом 110-годишњице Пушкинове смрти (заједно са романом „Пушкин у Михаиловском“) објављено године 1947, приличан успех.

Новиков је — то одмах пада у очи — свој задатак схватио новинарски, У лошем смислу те речи, и из поглавља · његове књиге сваки час