Naša književnost

Хроника

ЧАСОПИСИ

БЕОГРАД

У Београду је, у издању Извршног одбора Народног одбора града Београда, почео излазити часопис Београд, посвећен комуналним и друштвеним питањима престонице. У уводнику се фиксирају задаци часописа. Ту се, између осталог, каже да ће часопис настојати да народне масе упозна са радом народне власти и са успесима трудбеника и радних колектива главног града наше социјалистичке отапбине. Часопис ће доносити чланке, студије и информативне написе о стеченим искуствима наших трудбеника у организовању посла и убрзавању радних процеса, о резултатима рада на пољу комуналне привреде и друштвеног и културног живота у другим градовима, о достигнућима наших људи на пољу културе и уметности; најзад, часопис ће настојати да мобилише што већи број људи у раду народне власти, да буди њихову стваралачку иницијативу и да настоји да она што потпуније дође до 'изражаја. Већ први број овог часописа који ће излазити двомесечно доноси неколико врло занимљивих чланака и информативних написа. Нинко Петровић у свом чланку Београд у 1949 години даје сажет преглед најважнијих радова на уздизању Београда на степен стварне престонице једне — социјалистичке земље. „Ако темпо послератне изградње и развоја Београда гледамо кроз цифарска повећања свота утрошених од.1945 до 1949 године, слика би изгледала овако (у милионима динара): 256 — 450 — 1.200 — 1. 500 — 4.598. Треба напоменути да су поред ових сума... Савезна и Републичка влада инвестирале упоредо знатне суме на изградњу објеката савезног и републичког значаја, које су веће од оњих које ће ИОНО утрошити.“ У чланку се даље даје низ конкретних података о грађевинској, урбанистичкој, културној итд. изградњи Београда.

У чланку Генерални план реконструкције и изград-

7 Књижевност

:

ње Београда арх. Милош Сомборски образлаже и анализира шта је све по генералном плану за реконструкцију и изградњу Београда предвиђено у току прве петолетке. У уводном делу, после једног сумарног осврта на значај урбанизма за живот градова, каже се и следеће: „Наша Народна револуција дала је и Београду нов друштвенополитички и економски лик, али урбанистичко наслеђе, које не може тако брзо да се измени, даје и данас Београду лик из капиталистичке епохе... Ма да генерални план за реконструкцију и изградњу Београда још није дефинитивно завршен, ипак је цела изградња у Београду од ослобођења до данас била усмерена ка преображају УРбанистичког лика Београда, а руковођена- основним принципима будућег генералног плана социјалистичког града.“

У чланку се даље дају обавештења о будућим границама града, о саобраћајном плану, о плану намена површина, о плану градске те хнике итд. По свим тим појединостима, заснованим на реалном разматрању потреба и могућности, види се да ће Београд у блиској будућности, и по својој друштвенополитичкој функцији, и по свом културном животу, и по својим урбанистичким елементима, бити изграђен у праву социјалистичку престоницу. Загорка Јовановић у чланку О неким титањима животног стандарда показује на једном низу конкретних чињеница пораст животног стандарда радних људи Београда. У чланку се каже: „Анализирајући изнете податке о животним условима трудбеника у Београду после рата, можемо да установимо — у упоређењу са предратним стањем — неоспорно побољшање... Колики је крупан успех већ сама чињеница да су наши-радници заборавили на незапосленост, да код њих више не постоји страх и несигурност од сутрашњице, и то у време када се пред раднике капиталистичких земаља све више по-