Naša književnost

"Наш књижевник у борби за мир. | 5 259

жватимо племениту, али безазлено и помало покорнички пацифистичку мисао Анатола Франса, који је једном рекао: „Ако хоћеш мир, спремај се за мир!“ Та мисао пуног обезоружавања људи, чак и у праву да бране своја права, сама по себи је некако хришћански идеалистичка и реално -илузорна. Али ми бисмо још мање могли да прихватимо другу реч: „Ако хоћеш мир, спремај се за рат!“ То - је осведочена парола империјализма. Оно што ми хоћемо да кажемо и оно што треба да кажемо, у одбрани мира, било би: Ми хоћемо мир, али ми смо ин храбри и спремни да мир бранимо, јер немамо страха од оних који мир хоће да наруше! Друг Тито је, у говору који смо мало пре споменули, рекао и ово: „Ми нисмо људи који се плашимо звецкања оружја.“ То је у урезаном облику изра“ жено вековно искуство из којега се формирао карактер нашег ч0века. Нас нико не може заплашити, нити поколебати, у одбрани мира, чак ни кад претња миру стоји пред нашим границама. За нас је то само један потстрек више да мир бранимо.

Најзад, наши писци треба још једну свест да развију у себи и да кроз дело оживотворе. На овом нашем тлу, у овом конкретном моменту, решава се једна велика историска ствар. Данас се овде, поводом наше земље, и на њој као објекту, кроз њен активитет у читавој ствари, решава један велики историски важан социјалистичко-политички проблем: питању даљег развоја социјализма у свету ми дајемо одговор. Ми данас имамо ту срећу да на челу наше земље, којој је суђено да, као више пута у историји, буде и опет у пентру историског збивања и фактор за будућност у развоју про“ греса, стоји у пуној мери дорасло велико руководство да такву историску улогу прими на себе. Ми имамо Комунистичку партију и Централни комитет Партије, који су доиста свим својим снагама, урачунавши у то и идеолошку спремност и револуционарну храброст, стасали да могу тој улози да одговоре. Ми данас имамо једног непобитно историски великог човека наше епохе, друга Тита, који борби која се у овом тренутку води за даљи правилан развој социјализма у свету, што истовремено значи и за мир у свету, одре“ ћује историски значај и историски значајно је води.

Наши писци, надахнути овом свешћу жњеовим осећањима, великом нашом истином, социјалистичком истином, коју ће стваралачки оживети, претворити је у дело, морају данас да буду и активни свакодневни борци у арени борбе за мир. Они морају да буду и писци и публицисти, изванредно, беспоштедно активни у одбрани мира, у служби миру. Та борба се у овом тренутку нераздвојно повезује са великим императивом који сваки наш писац носи У себи, да брани своју земљу. Данас се из наше земље, у одбрани од насртаја на њен социјализам и на њену равноправност према другима, бране велики принципи будућности: мир у социјализму, мир у слободи, мир у равноправности.

Милан Богдановић