Naša književnost

"Хроника

става. Међутим, не само лаици, него баш и писци од заната, еснафлије, често ће у својим недоумицама прибегавати за савет и помоћ њима, у њима тразкити многа решења и одговоре, оданде примати потстрек и охрабрење: згодан павод из ње~може већ бити и теоријски аргуменат. За становиште писаца, међутим, ова чињеница је од највећега значаја и далекосежних последица. Стога је разумљиво ако свака епоха настоји да својем антологијом обележи своја идејна и уметничка становишта, и њоме се одвоји од онога чему се супротставља. , -

Утолико је више морала падати у очи околност да се све до појаве зборника „Југословенска поезија“ код нас није штампала још ни једна антологија гашега уметничкога песништва. У доба када се код нас публикује више него пкада, недостатак једне песничке антологије био је очевидна и јасна, а неразумљива празнина. Већ из тога разлога појава овога зборника поезије мора се унапред поздравити. Нама је таква књига данас потребнија него икада раније, и него икоја друга у овој области. Верујем да ће се она дословце разграбити, иако је штампана у 30.000 примерака. Као никоја друга књига, ова може постати саставни део духовнога, односно осећајнога живота читавих нараштаја, може га дакле богатити или сиромашити, дизати или смањивати, градити дакле своје читаоце онаквима каква је сама. Ту је опасност сваке антологије. Ту је одговорност свакога антологичара. Али, ту је и драж сваке антологије. Антологија једне епохе, то је епоха сама.

Да ли ће, међутим, ова тако дуго ишчекивана књига одговорити своме данашњем задатку; да ли ће успети да код наше данашње публике заузме оно почасно место међу књигама које би јој, по њеноме карактеру и задатку, свакако припадало; да ли ће, дакле, њен утицај код публике а и код писаца бити снако плодоносан како би се то могло пожелети, како се без икакве сумње и желело онда док се ова антологија спремала — то је посебно питање. Овај не сувише обимни песнички зборник издао је Савез књижевника Југославије. То је, несумњиво, највиши књижевни форум наше земље: његовим именом украшена, ова књига носи печат аутентично најауторитативније гарантије и препоруке. Ако добро знам, то је прва и досад једина књига после ослобођења којој је указана оволика част и ранг. Изгледало би, дакле: ако смо оволико чекали, чекали смо стога што се избегавало половно и привремено решење, јер се ево сада даје дело коначно, несумњиво најбоље које се данас може дати, Међутим, бојим се да то тако само изгледа. Јер ја мислим да ово дело није ни сасвим дефинитивно ни најбоље које наша данашња публика може очекивати па, коначно, мора и добити; јер се њиме ни изблиза не исцрпљују нити скидају с дневнога реда сви сложени задаци савременога антологичара, нити пак све могућности које му наше песништво, а са више него стотину година свога трајања, ставља на избор и расположење. М из тих разлога сматрам да на корице ове књиге за сада још није требало стављати крупно име нашега Савеза, а на очигледну штету Савеза. То име ваља опрезно и љубоморно чувати за несумњиво проверене и потврђено позитивне резултате највише вредности. Појединац сме, па и мора грешити; Савез не мора, и не сме.

Примедбе које ниже саопштавам ни изблиза не исцрпљују све појаве од значаја у вези са овом антологијом. Треба много више времена но што је мени «стајало на расположењу да се ма само дотакну, акамоли претресу или чак