Naša književnost

ПРЕГЛЕД КЊИГА

ЈОРЈО ТАДИЋ: ДУБРОВАЧКИ ПОРТРЕТИ

Писац неколико запажених студија о старом дубровачком друштву И животу, Јорјо Тадић, професор историје на београдском универзитету, дао је у овој књизи, на основу архивских података, портрете десеторице Дубровчана ХМ века, најцветнијег столећа дубровачке републике.

Тадић није бирао само међу књижевницима. Међу његовим личностима има и државника, и трговаца, и сасвим просечних племића или пу_чана. Ту је Марин Замања (1480—1548), експонент цара Карла М и вођ шпанске странке у Дубровнику; Серафин Гучетић (1496—1547), дубровачки трговац и француски политички посредник код Турака и афричких гусара у тренутку кад Француска тражи пријатељство Турске да би се одупрла Хапсбурговцима у Шпанији, Немачкој, Холандији и Аустрији. Ту јеи Марин Држић (1508—1567), његов интимни живот, новчане невоље и политички рад; живот и делатност Миха Працатовића (1522—1607) највећег трговца и ваљда најбогатијег човека не само свога времена у Дубровнику, него и за читавога трајања републике; пустоловни живот песника Савка Бобаљевића „Глушца“ (15830—1585). Ту је такође приказан и други један велики и предузетни трговац тога столећа, Вице Стјеповић-Скочибуха (1584—1588), типичан богаташ ренесансе који гради палате, пркве и поручује код гласовитих сликара портрете и олтаре; Франо Гундулић (1539—1589), дипломат у служби дубровачке републике, законодавац и политичар који је у борби католичке цркве са световном влашћу био вођ католичке странке у Дубровнику; ту је затим и песник Франо. Лукаревић-Бурина (1542—1598) са својим скандалима, трговачким успесима и неуспесима и препевима с италијанског. Два последња чланка посвећени су Цви-

јети Зузорић (1552—1648) и Томи Будисављевићу (1545 —_1608), _ дубровачком _ берберину који се уздигао до доктора медицине, пољског племића и требињског бискупа, оригиналној и чудној личности која се доиста могла јавити само у доба ренесансе и контрареформације и која у многом чему опомиње на Марина Држића. Приказујући ове_личности, Тадић је дао обиље појединости, идући до најситнијих детаља, због чега се ликови његових јунака врло често не могу јасно видети. Нарочито кад улази у њихове породичне односе или трговачке и финансиске послове, множина детаља пригушује целину и читалац се губи међу именима многих сродника и у детаљима цифара. Ти ситни детаљи свакако су потребни, али се има утисак да писац, готово би се рекло без довољно критицузма, уноси сваки податак за који зна. Уопштавајући, понекад, смисао и значај оваквих појединости, као што је то најочигледније у напису о Држићу, он долази до сасвим неправилних социолошких и историских закључака. Због тога су му у овој књизи најбољи чланци о Цвијети Зузорић и унеколико о Томи Будисављевићу, јер се у њима најјасније и најџеловитије виде њихови ликови, будући да нису толико оптерећени безначајним појединостима. Студија о Цвијети Зузорићевој има још једну врлину: у њој је лик Цвијетин дат критички и очишћен од легенди. Ратови хришћанске лиге — Шпаније, Млетака и папе — против Турске, ренесанса и католичка реакција, друштвени и културни живот који су дати као позадина ових биографија, пружиће читаоцима који имају историскога знања прилику да дочарају ХМГ век у Дубровнику и Европи уопште. Пред читаоцем се указује Дубровник са својим емпоријама по Балкану, колонијама по