Naša književnost

Хроника

%

ња. акције, да бива доследно критично према свему фантастичном. Њега фантастика одбија. Она за њега постаје „лагарија“. Оно се теже уживљује у такве ситуације, па га фантастична фабула пре може од" бити него привући оној научној грађи до које је писцу стало да му је приближи. За млађи узраст пак,

“ коме таква тежња за сазнањем,

вије развијена, овакве књиге нису ДОВОЉБО забавне, довољно фантастичне, па су стога недовољно интересантне. Затим, писац се није могао отети да местимично не пружи више материјала него што је то потреб-

ЧИТУЉА

но да књига на тим местима не буде мало развучена. Има местимично и школског излагања, извесни пасуси звуче као школске лекције, што такође оптерећује, успорава радњу. Може му се приметити да је бирао особене, необичне моменте из живота инсеката, али другачије није ни могао да поступи, ако је хтео да задобије дечји интерес. Преводилац се пак морао борити са стручном терминологијом, која би се могла местимично исправити.

У сваком случају Ново поколење је добро учинило што је поново издало ову врло корисну књигу.

Б. Ц.

ХОЗЕ ОРОСКО

Пре кратког времена умро је јелан од највећих савремених напредвих сликара Мексика, Хозе Ороско.

Припадник групе напредне интелигенције која се формирала после Револуције од 1910 године и која је, тежећи потпуном ослобођењу човечанства, поздравила Велики октобар, Ороско је своју друштвену делатност и своје ликовне тежње обележио _ тражењем. решења оштрих противречности капиталистичког друштва. Прихвативши марксизам као поглед на свет, он је настојао да и у својој уметничкој делатности нађе одговорну људску подлогу. Напустивши традиционалне форме и академске концепције, којима је и сам у младости дао свој обол, Ороско је покушао, у низу смионих ликовних реализација, да нађе пут у срце народа, да се и ликовно надахне великим идејама прогреса и хуманости. То настојање одвело га је, на тегобном путу тражења и стварања, у компововање великих слика и фресака. Заједно са Диегом Ривером и Сикеросом, он је отворио нову епоху мексиканског сликарства. Најзначајније његово дело, велике зидне слике и фреске у Припремној др-

жавној школи, приказује у низу значајних тренутака, композиционо везаних у органску целину, многе значајне историске сцене из друштвеног развитка мексиканског на-

рода. „У њима се осећа, — пише познати критичар Антонио-Кастро Леал, — потсмех и презир према

једном неправедном свету који је уништио Револуцију, свету у коме је правда само пародија, пристојност и религија само лицемерство, милосрђе презирање а аристократија смешна и ташта. Али, на тим истим зидовима ево слика с толико љубави колико никад Револуција није удахнула ниједном нашем сликару: благосиљање мајке, сељачка породица, опраштање, повратак са ратишта.“

Евоцирајући велике теме ослободилачке борбе мексиканског народа и дајући оштру критику друштвеног стања на врло једноставан и у исти мах необично патетичан начин, Ороско се служи сликарском техником која је у својој основи реалистичка, али је често, по извесним елементима стилизације у цртежу и артизма у колориту, прожета и модернистичким екстравагантностима. Чињеница је, међутим, да