Naša književnost

ШТОЈ

Пространа равница Штој, код Улциња, мелиорише се напорима наших трудбеника.

Као рукавац једар са планине, из Језера плава

Бојана се зелена у море дала и потмуло

и тихо

она рови

и плине.

Бојана пут модра

мора

плови,

као једрењак без весала.

Нетдје савила кољено

у пиресиљен џи снажан трн,

и дно и обалу дубе,

и ломи ко земљани врч. ~ |

Час јој видиш

вир

како модрозелено

танку врбу повија,

ш у дубину је скубе,

и налриза спокој и мир.

Засјекла се у Штој, у равницу, ко у наша ребра и ма да а А