Naša književnost

| Е ; | ј |

није нас одбранио плот. Баштине су зарасле у љуте траве, ко и ми некад у своје прње.

Тамо се доста блала скрило. Устај! Сад у мобу

у велику

зову. ( Са свих страна се свило

и стекло ко у рову.

И дођоше справе,

ко тром 3 затрмљеше у дивље лутове. Насред раскрчене дубраве-“ нов се бијели дом,

мјесто колиба од шевара, и у земљи новој видиш веље плутове, а нелдје бачена ралица стара.

Та трава, љута ко ос,

сада у бразди труне,

а шума у сплетове

и земља што бијаше нанос, ко снијећ на сметове,

сад нам и око и срце пуне.

Машина — сторуки џин — ~

постала замка

и зтрабила дивовска стабла,

а твоздени клин.

рови жиле и коров вјековне силе што пада ко сламка, као самораст слаба.

Насип се диже ко мост велики бедем до мора.

5