Naša književnost

РАСКРСНИЦА

Лица у првом чину

Јаков Петровић, професор у пензији. Стана, његова жена, учитељица у пензији. Бошко, њихов син.

Синиша, синовац старих Петровића.

Д-р Милош Илић, зет Петровићевих. Живан.

Јовановић. |

Потпуковник, командант места.

Дешава се априла 1941 године у једном граду србијанске провинције.

ПРВИ ЧИН

Трпезарија у кући Јакова Петровића. Тежак намештај од храстовине, старомодан, купљен у првој деценији овог века. Стаклена двокрилна врата у дну отварају се према тераси и гледају на башту с воћкама и пчелињаком. Десно, на истом зиду, врата која воде у мали салон. У углу лево дрвене степенице које полазе са лучног подеста — воде на спрат. На левом зиду двоја врата — прва воде у кујну и за споредан улаз, друга у собу старих Петровића. На десном зиду, сасвим у дубини, једна врата за гостинску собу. По средини сто за расклапање, око њега трпезариске столице. Десно сточић за пушење са канабетом и фотељама превученим тамним штофом.

Јутро. Сва је кућа обасјана сунцем, оба крила стаклених врата с терасе широм отворена и из баште веје први дах пролећа.

Стана. (Она има педесет година. Долази из првих врата лево. На рукама носи углачано рубље и ставља га на сто поред широм отвореног кофера. Љутито обрише сузу и слаже ствари).

Споља, као јак талас, допре смех из многих мушких грла. Чују се гласови „До виђења!“... „Вечерас у девет!“... „Сигурно!“... Затим отегнут писак локомотиве.

Петровић. (Има шездесет две године. На њему је кратак овештао собни капут, око појаса стегнут гајтаном. Долази преко терасе). Чујеш ли2