Naša književnost

постане добра марксистичко-лењинистичка критика.

О савременој југословенској поезији говорио је Милан Богдановић, како о њеним успесима који нису мали, тако и о њеним недостацима. Кореферате су поднели: о словеначкој поезији — Јоже Кастелич, о македонској — Димитар Митрев.

Конгрес је после дискусије о рефератима усвојио. нови Статут, а затим се прешло на избор нове управе Савеза, у коју су ушли: Иво Андрић, Мирослав Крлежа, Вељко Петровић, Мишко Крањец, Исак Самоковлија, Блажо Конески, Душан Костић, Чедомир Миндеровић, Марин Франичевић, Миле Клопчич, Јосип Барковић, Петар Шегедин, Виктор Цар Емин, Милан Богдановић, Славко Колар, Франце Бевк, Јован Поповић, Велибор Глигорић, Маријан Јурковић, Мира Пуцова, Скендер Куленовић, Прежихов Воранц, Ацо Шопов, Бранко Ћопић, Миливоје Ристић, Вјекослав Калеб, Иван Дончевић, Милорад Панић-Суреп и Иван Потрч.

Нови одбор конституисао се овако: претседник Иво Андрић, потпретседници — Мирослав Крлежа, Вељко Петровић, Мишко Крањец, Исак Самоковлија, Блажо Конески и Душан Костић. Генерални секретар Чедомир Миндеровић, секретари — Марин Франичевић и Миле Клопчић.

После избора нове Управе Конгрес је једногласно усвојио резолуцију о наредним задацима и резолуцију против клеветничке кампање Информбироа. Конгрес је с одушевљењем прихватио поздравне телеграме другу Титу, Централном комитету КИЈ и претседнику Владе Хрватске.

Ђ. Б.

Резолуција с смерницама и задацима Савеза књижевника Југославије

Други Конгрес књижевника Југославије, после тродневног рада и испрпне дискусије, упућује свима југословенским књижевницима другарски позив да у периоду који долази појачају свој рад.

Наши писци треба да приступа стварању дела достојних времена у коме живе, — епохе у којој наши

91

народи под руководством Комунистичке партије и друга Тита граде социјалистичко. друштво.

Конгрес позива писце да заједнички истинито и дубоко одражавају стварност која их окружава, да у својим делима бележе и описују напоре и заносе милиона трудбеника наше социјалистичке домовине, њихова прегарања и њихове победе, да им пруже уметничку слику њихових грандиозних постигнућа, и тако развију и устале свест о учињеном, даду потстицај за нове успоне.

- Да би могли да изврше овај задатак и оправдају поверење и наде које Партија и народ полажу у њих, југословенски књижевници, књижев“ ни критичари и сви радници на књижевном послу треба да непрестано уче, да раде на свом теоретском уздизању, да проучавају марксизамлењинизам. Наоружани тако они ће моћи да продру у суштину историског збивања наше епохе, прожимајући на тај начин своја дела социјалистичком идејношћу.

Конгрес позива писце да се ослобађају тематске ограничености и ускости, да прошире оквире своје тематике, да својим стиховима и у својој прози насликају нашег новог човека у свим условима у којима он живи и које он свакодневно мења.

Али писци треба не само да верно, реалистички сликају стварност, они треба да запазе и на страницама својих дела фиксирају прве појаве иовога. Они треба да помажу рађању нових, светлих страна наше сутрашњице, да покажу нови лик човеков који се тек помаља у друштву, које се гради и које гради њега, и да, истовремено, ударају снагом поелске речњ, слике, по оном што је историјом осуђено на пропаст и умирање. И један и други процес, процес рађања и процес умирања, не сме да остане ван њихове пажње, и један и други процес писци треба да убрзају.

Писци, књижевни критичари и сви други књижевни радници треба да својим делима покажу непомирљив отпор сваком покушају продора буржоаских идеја, и буржоаске декаденције. У данима кад наша књижевност и уметност одбацују московску информбировску ревизију осноша

|