Naša književnost
"Поглед Матије Гупца и 145
Стрелица фијуче, ханџар, оштра коса, и родну земљу пелу, слој по слој,
за жетву јечма, пшенице и проса натапа нова крв и с лица зној.
Пробија се поглед ходником, кроз време, кроз вековну беду кмета, бол и јад.
И види: пре векова закречено семе проклијало је у родној земљи сад!
4 Пређе живо зрно с претка на потомке кроз вихоре, борбе и љут окршај.
У поглавља нова, светлије одломке, пређе и постаје род за завичај.
О да буде хлеб, и кстина да буде, и с истином живот животнији, свој. си И да буде правда и плод с родне груде онога да буде чији је и зној.
Јани Ја пр вена
Рини не
Ба +"
а
О, гле, како буја оживела биљка
и како земља даје биљци сок!
Из вековне ране, из старог ожиљка извире живот и прима нови ток.
5
Кроз земљу тече чврст и непобедан крвотоком њеним живот свеж и нов.
И човек снажан, земљи веран, предан, на зтаришту диже темеље и кров.
Он судбину своју кује, и сам мења корита воде, својој земљи вид.
И за срећу рода и за поколења руши стари, сиви, саможиви зид.
И сад није више сам, у сенци зида, суседу и брату своме туђ и стран.
И он стару мрежу од сплетака кида и упија зрак и сунчан дан.
6
Где је из давнина зарђало рало2 О како по њиви каса вренап-строј! Мужеку је српе снажно зспграло: о радости бити свима друг и свој.