Naša književnost
Preuzimanje:
Prikaz u BnLViewer-u
ИЗ ВОЗА ЈАСИКУ ВИДЕХ
Зашто ишчезну јасика заснежена, од много љубави ил много стида7 Сад кад сам срца разнежена зашто побеже из мога вида2
Тако се често у животу гбило,
и сад ме опет заболело,
нешто се од нас наједном скрило, а тек се, тек се заволело ...
ПРАЗНИК
Корачам улипом белога града, као кроз пожар Кумове сламе. Румено лишће и светло зграда дуж булевара засипа ме ...
Корачам сам, а млад и јак.
Ипак сам срећан под овим сводом због ове обичне шетње пред мрак са својим градом и слободом.
Сад немам девојку — тужна ствар, тужна ко руке после снова = „али нек живи онај пар
који замаче крај кестенова!
Славко ВУКОСАВЉЕВИЋ
Ам ДОЊЕ чај ОВА