Naša književnost
Preuzimanje:
Prikaz u BnLViewer-u
324
Књижевност
живота новог знање, што ме сада прати,
да живим ко никад, син твој једини,
ај што бих дао, да то је теби знати“ —
кресну мисо и сјетих ја се гласа,
што дрхтну ко сјена, кад вјетар такну свијећу:
„Ако те одведу, сине, ја живјети нећу...“ Ал ја ко соко кликнух, из свег гласа, и не знах никад радости ја веће,
гордост ми света груди заталаса:
„Слободи, слободи корак мој се креће!“
Ото ШОЛЦ
Дирера ега