Naša književnost

504

концепција и нехотице добила малограђански тон. „Дијете је мали човјек, који се озбиљно припрема за сутрашњег пуноправног члана друштва. Оно већ сада има своје обавезе према друштвеној заједници“. Тешко би било ове Ћопићеве речи исписати на почетку ове његове књиге, у којој деца неће наћи знања потребна „за пружање отпора утицају инертне малограђанске средине“ (М. Горки 1983).

Књижевност

(О илустрацијама А. Јосића, који се све више афирмише као духовит илустратор дечјих књига, као добар познавалац дечје моћи разумевања графичког израза, а чије су неке добре особине (отсуство сувишне конкретности, верно претстављање»оних стања што их писац имплицира својим јунацима), дошле до израза и у овој књизи, требало 51 опширније говорити.

Б. П.

РЕКА ПОМОЋНИЦА

У издању „Новог поколења“ изишла је поема Десанке Максимовић, намењена пионирима и необично занимљива по својим уметничким квалитетима. Дечја поезија Десанке Максимовић одавно је привукла на се пажњу љубитеља добре, уметнички оправдане дечје литературе. А Десанкини стихови за младеж извиру из њеног утврђеног поетског талента који деценијама зрачи у нашој лирици. Њена топла и нежна осећања морала су се и за децу поетски уобличити.

Поема је пуна изванредно упечатљивих детаља: Б

И та тиха вода, кротка, као јагње од три дана, што је знала целом селу пуну мира ноћ да отка...

Или:

По прашљивом колском путу прште прве кишне капи, ретке, веће од дуката.

У овој поеми ради се о ступању једне породице, једног имања, у се оску радну задругу. Деда-Рака, глава породице, има своја приватновласничка гледишта на социјалистичко преображавање села. Али сам процес тога преображавања утиче не само на одрасле сељане него им на дечаке и девојчице, који су се у доживљају једне поплаве животно уверили не само у оправданост него м У лепоту колективног рада и поседовања. Колективном и планском акцијом једна самовољна река, чија ћуд зависи од притока, претвара се у реку помоћницу, која ће чак да слектриком осветли село. Тај рад у-

тиче особито на младеж, (и то је тема ове поеме) чијем се одушевљењу подаје најзад и деда-Рака.

„Река помоћница“ одликује се тиме што је њен аутор пажљиво настојао, и у томе успео, да усклади уметност са идејно-васпитном поли“ тиком. Опис поплаве, например, не зна се за кога- има више дражи за децу или за одрасле:

— Јуриш, јуриш, вода хучи, гони право преко њиве,

сад препречи, заобручи! Брже, брже, вичу кладе на таласе поседале,

за њине се држе гриве.

Десанка Максимовић је у овој поеми успела чак да истка, неколико типова, тојест, да психолошки 330кружи неколико лица. Дечак Пера, например, девојчица Ката и дедаРака остаће у сећању код деце као одређене, њима сасвим разумљиве личности.

Има у овој поеми и публицистике, али је у њој једна научна идеологија учињена приступачном дечацима и девојчицама. То је њена главна одлика.

Са коликом је озбиљношћу Десанка Максимовић у овој поеми приступила предмету, види се и по томе што је рачунала чак и са дечјим осећањем својине:

„Ја бих, деда, дала њиве, кад бих знала,

да то теби није криво. Не дам само караманку, трешњу стару им такуше.

Илустрације Љубице Сокић одговарају штимунгу у поеми. рр

.

љети жига ли: