Naša književnost

~

Развитак кинематографије у нашој земљи, започет још при крају прошлог рата дугометражним документарним филмом „Београд“- достигао је данас такву висину да се нужно намећу извесна уопштавања и закључци на основу досадашњих иску-

става у раду на овој врсти уметно-_

сти код нас, и то како у естетском, тако и у чисто стручном погледу.

На свом досадашњем развојном путу наша кинематографија већ бележи девет завршених уметничких филмова, _ седамнаест _ уметничких филмова у раду и већи број у припреми, а да и не говоримо о обимној продукцији локументарних филмова, разних випуска, месечних прегледа и журнала, који, по свом квантитету, може се слободно рећи, потпуно задовољавају документарни део програма по нашим биоскопима. Узета у целини, филмска продукција код нас, ако се упореди са иностраним, старијим и далеко развијенијим кинематографијама (развијенијим у погледу броја изграђених кадрова, по уметничко-организационом искуству и традицијама), · показује завидан биланс. Ако се, усто, има на уму да се и број гледалаца у -биоскопима после рата из године у годину стално и рапидно повећавао, тако да је само У 1949 години изнео 69 милиона посетилаца филмских претстава, и да је из дана у дан тај интерес све већи, онда је потреба популаризације филма, сталног критичког праћења и наше домаће и стране продукције нешто што је само по себи разумљиво и што не треба доказивати.

Недавно основани Савез филмских радника Југославије на свом оснивачком конгресу поставио је. себи баш такве задатке. Лист „Филм“, орган Савеза, чији је први број изишао из штампе почетком априла т. г. на шест страна великог новинског формата, доноси обилан и занимљив материјал, који, ако у свему и не решава ове проблеме, а оно их бар, добрим делом, поставља, отварајући на тај начин могућност широке дискусије о методу стваралаштва и другим питањима филмске уметности. .

Технички и садржајно већ први број - „Филма“ оштро се издваја од

УЗ ПРВИ БРОЈ ЛИСТА „ФИЛМ.

читавог низа листова код нас укључујући ту, нажалост, и „Књижевне новине“ — и по свом укусном спољашњем изгледу и по начину третирања проблематике. Ова похвала се, међутим, односи на лист само глобално, у целини гледано. По нашем мишљењу, редакција „Филма“, у позитивном настојању да већ својим првим бројем, и у већини прилога, избегне све утврђене шеме и шаблоне, догматске поставке и догматска тумачења уметности и уметничког стваралаштва, трудећи се да се — до сада, додуше, више декларативно —- изјасни противу такозваног социологизма, рецептуре и прагматизма у уметности, није сасвим избегла једну другу опасност, наиме опасност упадања у вове шаблоне, фразе и рецепте. Скоро сваки чланак, сваки прилог у овом броју, осим неколико изузетака, пати од претераног наглашавања и понављања најновијих ставова по питању совјетског ревизионизма примењеног на уметност, од постављања „општеполитичких проблема“ и тамо где треба и

тамо где је то излишно, где би сама.

анализа била сасвим довољна као аргументација, тако да се правилна генерална линија, у оваквој својој конкретизацији, редовно претвара у своју директну супротност: у плакат, у конференцијашку фразу, у такозвану голу, или боље рећи, огољену пропаганду. Другим речима, по нашем мишљењу, свака, и најправилнија поставка, ако се примењује без осећања мере, по неком унапред утврђеном, укалупљеном начину мишљења, без дубљег улажења у анализу питања о коме се расправља, нужно постиже супротан ефекат, без обзира на то какве су субјективне намере писца.

__Први број „Филма“ је оптерећен оваквим опасностима, и то треба констатовати у самом почетку, баш и ради тога што, и овакав какав је, са свим поменутим недостацима, лист претставља за нашу средину културни догађај. -

Главни чланак у овом броју „Филма“ је, несумњиво, чланак В. Распора „Стваралачкој филмској критицл усусрет“. Мако писан помало цепи-